Glasnik Skopskog naučnog društva

ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ.

ИЗ РУМУНСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ О БАЛКАНСКИМ ВЛАСИМА.

Балкански Власи (Аромуни = Цинцари и мегленски Власи) сачињавају засебе један од најважнијих балканских етничких и лингвистичких проблема уопште. Како је њихов живот био у уској вези са животом балканских Словена у прошлости, а великим делом и у садашности, ред је да водимо. рачуна о томе, шта наши суседи Румуни пишу о њима. Под горњим насловом за сада ћу да критички промотрим неке њихове најновије публикације о овом питању, а касније ћу приказивати и њихове раније публикације и оно што буде даље објављивано. Радо се одазивам позиву Скопског Научног Друштва на сарадњу и у овоме правцу, будући сам и сам мишљења, да је оно нарочито позвано да узме у свој делокруг и проучавање Несловена /ужсне Србије и суседних земаља, а на првом месту проучавање наших Влаха.

Како се ради о делима писаним у језику који није лако приступачан нашој публици, ваљаће ми опширније аналисати њихов садржај.

].

Г. 7. Капидан специалиста је у питањима румунских диалеката на Балкану јужно од Дунава. У кратко време публиковао је две студије које иду у област ових питања. За обе употребио је не само своја проучавања на терену, него и свој положај директора румунске трговачке школе у Солуну. Бројни његови ученици из Меглена и осталих крајева, где живе маћедонски Румуни, били су му згодан материјал за диалекатске студије.

Год. 1925. издала је Румунска Академија Наука у Букурешту његову монографију „Мегленски Румуни, њихова исшорија и њихов товор“ '). То је била и његова хабилитациона радња за професора универзитета у Клужу. Овај његов рад има два одељка. У првоме говори о крају и насељима мегленских Влаха, о њиховим обичајима, о занимању њихову и о тешком питању њихова порекла. Док је први део етнографско-лингвистички, други је чисто лингвистички. Ту даје фонетику, морфологију и синтаксу њиховога говора, након што је окарактерисао главна врела његова вокабулара: латински, арбанашки, византински (и новогрчки) и словенски елеменат, и одредио му место у области румунских диалеката.

у уводу одређује аутор понајпре данашња насеља мегленских Влаха, који су данас махом стално настањени и никако се не баве номадском формом пастирства као још деломице други Цинцари. Насеља се њихова налазе, као што се већ и до сада знало, у планинском крају Меглена или Караџове. То су Мата Нонше или Нонти), стара Еуфих, у другом делу Караџове на подножју брда Хопа, и општине Луунца И Бирислав. Од осталих њихових општина (Ошани, Љумница, Купа, Црна Река) једино је Хума припала нашој краље-

") Меепоготапи. [. св. Лавота 8: стати! Пог. р. МП, 225, 5 табла.