Glasnik Skopskog naučnog društva

326 Гласник Скопског Научног Друштва

интронизације новог патријарха акламације важиле као битна претпоставка за правоваљаност његова ступања на патријарашку катедру. Православни клир се против спомињања римског папе на литургији (руђибсјусу, едстие) у грчким црквама, које се имало обављати на основу споразума постигнутог на црквеном сабору у Лиону 1272., борио с толиком одлучношћу поглавито са разлога, што је у акламацијама било садржано формално признање примацијалних права римског папе над источном црквом.

О организацији провинцијалне управе у доба Палеолога нисмо подробније информисани. Провинцијална администација у време иконокластичких царева и владара из династије Македонске имала је војнички карактер (т. зв. устројство тема), али када је касније, почев од 11. столећа настало опадање тематског устројства и када су се велике провинције распале у низ малих административних јединица тада је престала и употреба назива отрхтјубс за ознаку шефа провинције. У позно византијско време (епоха Палеолога) провинција добија место ранијег назива Уерх назив хефихумиоу, а намесник провинције добија простонародни назив »хгсолђ. Процес преображаја провинцијалног устројства, који почиње у 11. столећу, није још довољно испитан и расветљен.

Финансије су од увек играле веома важну улогу у државном животу Византије. После рестаурације византијске власти у Цариграду стање државних финансија било је тешко и несређено. Покушаји цара Михаила УШ. Палеолога, да финансије побољша, дали су слаб резултат, а за владе каснијих владара, нарочито од момента продирања османских Турака на византијску територију у доба цара Андроника [., почео се нагло развијати процес опадања византијских финансија, а с тим у вези и процес опадања животне способности старе империје. Дуготрајне унутарње борбе и трзавице у ХЛМ. веку утицале су разорно на некад чврсту организацију администрације, која је чинила основу државног опстанка. (Овај процес распадања византијске империје може се лепо и тачно пратити на основу грађе садржане у званичним документима и делима византијских историка. Последице овог процеса опште дисолуције најтеже су се осећале у области државних финансија. Порези су све слабије утицали, јер су сељаци за време грађанског рата између старијег и млађег Андроника у масама напуштали своја села и поседе, које су опљачкале трупе зараћених странака. Велики испад у порезима изазвао је општи поремећај у државном господарству, државна каса била је празна, а централна влада имала је стално да се бори с оскудицом новца, те је морала прибегавати унутарњим зајмовима код имућних званичних и приватних личности, да би могла исплатити дужну најамнину војницима. У год. 1341. пада последњи покушај санирања државних финансија.

У гореспоменутој простагми постоји нарочита одредба у погледу сврхе и опредељења пореза који се имају првенствено употребити за одбрану и заштиту државне територије, те резервисати за исплату редовне најамнине војницима. Међу фискалним чиновницима епохе Палеолога заузима најважније место длоурофребс, висок чиновник при централној порезној благајни (ест 200) у Цариграду, у чији је делокруг спадала ревизија катастра и одмеравање пореза, те је исти од времена на време обилазио у ту сврху провинције. Евентуални вишци у порезним сумама служили су за покриће нарочитих додатака, које су примали војници најамници уз своју редовну најамнину. По неки пут, што се ретко дешавало, враћан је један део сувишка поседнику, обично манастирима, који су уживали многе погодности. Убирање пореза за фиск вршио је нарочит порезни чиновник (гугруфу). Централна влада није слала своје органе у провинције у сврху убирања пореза, него је ова функција била поверена локалним органима.

Михаил Палеолог излаже у споменутој простагми веома хумана начела у погледу начина поступања према поданицима, који плаћају држави потребне порезе, те опомиње свог сина и савладара Андроника да се свагда истих начела придржава. Али ова лепа државнополитичка теорија била је веома често у пуном контрасту према административној пракси, према којој су сами вла-