Glasnik Skopskog naučnog društva

Преглед лишерашуре 347

лима нису пронађена преисторијска селишта можда зато, што становници равница када су лети на висинама, куда су се кретали, нису градили куће од камена, већ трошне летње колибе. Патраско пророчанство Аполона радило је само у зимском полгођу, јер је и сам бог ишао лети из нездравог приморја на планину. То је обичај пастирских народа и изван Балканског Полуострва, као код турских овчара Мале Азије. Мугез такође истиче утицај географске средине на грађу насеља. с

Преисторијских је селишта у северној Грчкој откривено преко стотине.. Њихова је материјална култура примитивног и самосталног типа, а неолитског карактера. (Сасвим је друкчија од истодобне бронзане, т. зв. миноске културе на југу, која достиже север тек у својој последњој фази. Ова самостална примитивна култура је значајна у вези са претпоставком, да су Ахајци, нападачи Троје, били становници северне Грчке, једни од првих учесника општег кретања раса са севера., -

Морсга указује на сличност земљаног посуђа северне Грчке с оним око доњег Дунава, у Румунији и јужној Русији, док је неолитско посуђе Босне друкчије. Постоји такође сличност између налазака миноског Крита и оних из Кличевца у Србији и у Албанији. ГЛотзоп мисли да се помоћу сродности неолитских трагова Тесалије, Румуније и јужне Русије може утврдити, да је ова цивилизација припадала народу равница. Док се не испита Маћедонија не може се о овој вези тачно судити. Маипзе! идентификује тесалијске неолитске трагове с оним око Вана у Азијској Турској.

Култура Хомеровог доба знатно се проширила из преисторијске области, нарочито око Трикале и Еласоне, ради осигурања противу продирања са севера.

Носатћћ, међутим, сматра ово проширавање као природан прираштај неолитских насеља.

У класично доба распрострањење и положај насеља сасвим су друкчији но раније, у Хомерово и неолитско доба. Историјска су насеља већином заштићених положаја у брдима, или утврђена места у равницама, подигнута од Тесала, који су овамо продрли са запада или северозапада. Али сем ове миграције народа, забележене у историји, могло је бити и старијих историјских а незабележених. Тако су напр. у историји прошле готово незапажене миграције Влаха и њихово постепено продирање у 'Тесалију: они су овде од 11. века проводили зиму, а лето са стадима код својих кућа у планинама западне и југозападне Маћедоније; од тада су се многи стално населили у Тесалији, где су неколико вароши скоро чисто влашке (Трикала и др.) или са много Влаха (Лариса и др.).

„Зтет упоређује миграције Влаха са кретањима племена Сијаг у подножју Хималаја, који из равнице редовно иду лети на планинске пашњаке, високе до 4000 м. Некад се овакво мигрирање, као код племена Рафап у северозападној Индији, какав је случај утврђен и код Влаха, наставља чак и онда, када сточарство изгуби значај према земљорадњи. Поводом насељавања Влаха у Тесалији, Гћот5оп долази на мисао о поређењу са начином на који су северна племена, као Ахајци, продрла у Грчку. Физички тип Влаха показује да су северне крви, мада су сада већином јелинизовани, и то од скора. А она стара инфилтраџија северне крви није оставила никаквог археолошког трага. Тако, испитивањем процеса који се и данас дешавају, можемо докучити и неке знаке онога, што се вероватно догађало и у далекој прошлости.

Мих. С. Радовановић.

ПРЕГЛЕД ЗООЛОШКЕ ЛИТЕРАТУРЕ БАЛКАНА (.

1. Корзкејп Е. и. Ме завет п О., Еереп ипа Атрћ леп ач5 Аалеп, Мегћ, да. хоо1-Ђоћ. без. Ж леп 1920, 47 страна и 1 геогр. карта.

За време 1914—1918 сакупили су разни научници, који су посетили Албанију, мноштво херп. материјала и предали га музеју у Бечу на чување. Били