Glasnik Skopskog naučnog društva

348 Гласник Скопско. Научно Друштва |

су то познати љубитељи змија ппк. Мешћ, А. Решћег, Пут. Јету, К. Еђбпег, Пт. Сату и Е. Корзјет. Тај су материјал обрадили писци и то Корзгел змије, а М/ензјеј амфибије, гуштерице и корњаче. За приказ нам стоји на расположењу само други део, од М/ебзфет-а. (Овај је рад за нас важан не само ради суседства са Албанијом већ и ради тога, што су они и наше крајеве Косово Поље и околину Пећи, Призрена итд. обухватили, по тадањем схватању Албаније, у ову радњу. Од важних налазишта треба нагласити ајатапата афа из Чафа Дрошке, које је сада најјужније налазиште ове алпске врсте саламандра. Важна су и налазишта за КУ. јизса, Аб! раппоптсиз, Т. оетћ,, Ј. Фваитса и Г. јотбса. Потање је расправљено питање систематике и филогеније групе [. Таипса. јотса. |

2. ВоЈКау -5ђ. Ј., О кахуојпот геди Мтрега Седиу! Ву. Мгрега аттодућез [., Мтрета шепдопа з Вог. (Оп #ће рћПосепенса! Зелез Мтрета Сбедшу: Ву. — У. аштодутез [.— У. тега опа 5 ВлЛот.). б]ачтик хет. тигеја ха В. : Н. 32, Загајехо 1920, 11 страна, од тога два извода на енглеском језику; 6 слика у тексту.

Писац је испитао примерке ове змије, што их имаде збирка музеја у Сарајеву и дошао до закључка, да се У. аттоаугез са Балкана може, по примеру Вошапсега, оделити у две групе, од којих је јужнију Вошапсег назвао оаг. тетаопаћх. Код те суврсте је око сразмерно велико, насорострални штит не достиже до сапфћиз гозтаћз, рострале је више него шире, итд. Уаг. тегтфопап заузима јужни део Балкана, Грчку и Албанију, док је већ у Црној Гори типична У. аттоаутез.

3. Рамјом16 Р. 5., Језгавзјуеп Ка збтика и Угђућ;, Д]азтк тигејзКкеса агибфуа ха З/омеп:јо 1920, стр. 32.

Попис целокупне зоолошке, ботаничке, минералошке и геолошко-палеонтолошке литературе у Србији од почетка па до светског рата.

4. ОПгтепзк! Р., Палци отђ източна Македонил и Пиринђ планина. (Сопепђиноп а | ећиде дез агајопбез де [а Маседопје оглепгаје ећ де Ралпе р]ап1па), Вис. акад. пацка, Кпј. ХХШ, Зоја 1921, стр. 80, 2 табле, франц. резиме 4 стр.

Писац је обрадио пауке источне Македоније и Пирин планине, свега 264 врсте. Од тих су 5 врста и 3 суврсте уопште нове, а 45 нове за Балкан. Нове врсте су већином са Пирин планине и то су Гттурћга рћгулапа МЛК. маг. рит, ГерћЕћурћапгег пебшози5 Зипд. маг. тејапоћиз, Герћећурћапјезг ротт, Тћетафит рит, Роданит сапсит Е. Бит. маг. ртт, Наћта ртти, СЛтасапћит. тасеФотатса, ГПтаззиз рит.

5. Кагатап 5, Вешгасе хиг Негрегојосје уоп Јисозјау1еп, С]а5пак ћгу. рг1г. дтаибћуа, ХХХШ, Хастеђ, 1921, 15 стр., 1 сл. и 1 табла.

Систематски је обрађен херп. материјал зоол. музеја у Загребу. Од налазишта су важна оно за Рефобаће5 јизсиз, Каппа [еззопае, Г. Таитса, Е. аоте м. бозтаса, те распрострањење 1. ћогоатћт. За [.. оптав у. ттеттефа Мећ. предлаже укидање, јер је неодржива као самостална форма.

6. Во!/кау 5. Ј., Гасегја Мешћ: Ву., Елпле пеце Е:десћзелаг! ап5 МикејаЂаптеп, ВЈА ет 7 Адџатеп ипа ТеггалепКкипде, Јаћге. 32, 5614 саг| 1921, стр. 3, слике две.

Опис и биологија 1.. сећа, што ју је писац добио од ппк. Менћа из Албаније.

7. Вађас К., Мобхеп ЏЧђег етл1се адлаНзсће Нудголдел, С]азгк ћгу. рит. дгтибћуа, ХХХШ, Лагтеђ 1921, 37, стр., 3 слике.

Обрађује систематски 10 врста хидроида, сакупљених по мађарској Мајадеекспедицији г. 1913. у јадранском мору.

8. Копзијо 5Е, Оле Геђепзђеапоипсеп дег Апорће пеп !п Ви|сагјеп 1п Дизаттепћапо т1 дег Мајагтауегђге ипо, Агсћлу Ти 5ећ 5 па Тгорепћуолепе, Ва. 25, Натђиге 1921, 14 стр. и 2 табле.

Биологија појединих врста анофела у Бугарској с особитим обзиром на А. зиретргстиз. Улога појединих врста на јачину маларичне епидемије.