Glasnik Skopskog naučnog društva

356 Гласник Скопског Научно ЛДрушшва

Ру, Вог. М. ОгођпјаКоу:е: СеоставКо-егтпоосга в ргестед Јихпе Зуђце. — Скопље и Јужна Србија. Издање Професорског Друштва. Београд 1925., стр. 1–15.

Чланак информативне природе, у коме је пружен концизан географски и етнографски преглед према познатој књизи Ј. Дедијера: „Нова Србија“, са допунама из неисцрпног дела Ј. Цвијића: „Основе за Географију и Геологију

Македоније и (Старе Србије“. Уз чланак иду две слике и картографска скица Јужне Србије 1:2,000.000 од А. Лазића. ВИСЕ

Апјоп Међе: Јигпа Зтђца шп ЗЛоетија. — Скопље и Јужна Србија. Издање Професорског Друштва. Београд 1925., стр. 57—59.

Писац је у неколико кратких потеза врло оригинално и згодно извео географско поређење између Словеначке и Јужне Србије. (Обе периферне

јужно-словенске земље, али главним удолинама и комуникацијама, прва савском, друга вардарскоморавском, најбоље спојене са средиштем Југославије, са Београдом. Прва у залеђу најбољег јадранског залива, Тршћанског, друга у залеђу најбољег егејског, Солунског залива, па ипак обе лишене излаза на та два мора. И обе земље још су горег удеса: Словеначкој у залеђу Тршћанског залива, заједно са Истром, одузето је под Италијом преко 500.000 Словенаца и Србохрвата, а Јужној Србији у залеђу Солунског залива, под Грчком, око 300.000 Срба. М по земљишту сличне земље — високих, снежних планина. По клими и вегетацији има негде доста сличности, али и великих разлика. По цивилизацији најразличитије јужнословенске земље: Словеначка, вековима под Немцима, са најачим утицајима средњоевропске културе, а Јужна Србија, дугим ропством под Турцима, најизразитијих турскоисточњачких и грчкоцинцарских

утицаја у целој Југославији. В. СР.

Рг. Петар С. Јовановић: Знаменитости у Скопљу. — Скопљеи Јужна Србија. Издање Професорског Друштва. Београд 1925. стр. 33—47. У прилогу 1 скица и 8 фотографија.

Информативан чланак у коме писац, на основу литературе и личних опажања, приказује трагове старе материјалне културе града Скопља. Описани су Душанов Град, Душанов Мост, Куршумли-Хан и још неки стари ханови, старе бање или хамами, стари водовод, црква св. Спаса (позната са уметничког дрворезбарског рада наших народних мајстора Мијака) и остале цркве, турске џамије и тећа, турска гробишта и тулбета, стара беговска кула до Хотел - Балкана. Затим се говори о кеју Вардара, о искоришћавању реке, о турској чаршији, о пазарима, о старој и новој вароши, лево и десно од Вардара. Најзад о варошким јавним зградама и о околини. Пуно информација, не само за посетиоце (копља, већ и за његове грађане. Стручњаци су се до сада врло мало оду-

жили старинама Скопља. Писац је овим прегледом донекле изнео, колико још ту треба стручњачког рада. В. С. Р.

Милена Д. Лапчевић; Косовски сеоски вез. — Скопљеин Јужна Србија. Издање Професорског Друштва. Београд 1925., стр. 48—56.

Један прилог иначе оскудној литератури о народној ношњи у Јужној Србији. И за тај прилог Г-ца Лапчевић је сасвим згодно изабрала косовски сеоски вез на женским кошуљама, који, по садржини декора, по смишљености композиције орнамената, по разноврсности техничке израде, и по уметничком искуству У слагању мотива и боја, долази међу најлепше старе уметничке женске рукотворине нашег народа.

Г-ца Лапчевић не бави се само описом везова, већ улази и у њихово порекло и еволуцију. Ова наша народна уметност као да је наслеђена од вла-

стелинског реда српског средњевековног Косова, а затим у простом народу,