Gledišta

kojima je i sam učestvovao i ostavio istorijskog traga, upozorava da smo „izgubili marksizam” i ~da ga nanovo treba naći”. 11 ) Elaboracija Marxovog misaonog nasleđa i istorije njegovog delovanja i razvijanja, posebno aktuelnog značenja, stoji danas pred zadatkom otkrivanja pristupa koji bi se, pre svega, maksimalno kritički distancirao od gotovo svega onog što je takozvana marksologija stvorila u svom produktivnom bavIjenju Marxom i prepoznao sav onaj interpretativni nanos kojim se životnost i aktuelnost Marxove misli svodi na mrtav predmet jedne struke ili apologiju jedne prakse. Reč je, dakle, o prevazilaženju jednog načina mišljenja. U mišljenju građanskog sveta nemoguće je razumeti kritiku tog sveta koja bi išla za tim da ga transcendira. Zato pre bilo kakvog obraćanja Marxovom delu treba ukazati na ograničenost marksologije pre nego što se pokažu njeni stvarni rezultati. Marksologija je karakterističan vid gubitka marksizma. Termin marksologija već se uveliko odomaćio pre svega u Francuskoj i Nemačkoj, pa nam ga preporučuje i F. Cengle, u osvrtu na marksologiju Iringa Fetschera, sa željom da se ovaj termin i u nas odomaći. 12 ) Protiv njegove upotrebe ne bi trebalo imati ništa već i zbog toga što je pojava koju on označava već uveliko stekla pravo građanstva. Neophodno je pojave nazvati pravim imenom da bismo se lakše oslobodili nekih zabluda. Mnogo više je za preporuku to da se jasno sagleda šta je marksologija, da se precizira pojam marksološkog naročito u odnosu prema marksizmu. Ono što sigumo nije za preporuku, to je marksološki način mišljenja. U pojmu marksologije moraju se napraviti distinkcije. Marksologija u užem smislu (Marxova intelektualna biografija, Marxinterpretation, Marxstudien, Marxforschung, Marxologie) ograničena je, pre svega, na interpretaciju Marxovog učenja, a u širem smislu (Marxologie kao Marksismusstudien) može se govoriti o marksologiji koja ne ostaje samo na interpretaciji Marxovog učenja, nego se bavi i razvojem marksizma pa i sama preuzima probleme Marxovog dela i kasnijeg marksizma i bavi se njima bilo u nameri da ih u svojoj interpretaciji pretpostavi načinu interpretiranja u marksizmu (pre svega, oficijelnom) u smislu stava već pomenutog P. Lutza bilo da svoja rešenja nudi kao jedino ispravna i vema duhu marksizma. Ali bitno je da se marksologija sve manje razlikuje od marksizma po predmetu interesovanja i bavljenja. Ono što

“) G. Lukdcs, u Razgovor s Lukačem, „Gledišta" br. 4, 1965, str. 628. (Prevedpno j z ianskoe časooisa ..Contemporaeno", No 2, 1965). 12 ) Vidi: F. Cengle: Marksologija Iringa Fetschera, u: "Pregled", časupis za društvena pitanja, br. 6/7, Sarajevo, 1968, str. 571.

1284

ZDRAVKO KUCINAR