Gledišta

čini razliku principijelnom jeste met o d, a to znači ne samo pristup predmetu već i rezultat istraživanja. Tog i mnogi „marksisti” nisu bili dovoljno svesni pa su i sami ostali u okvirima marksološkog, dakle, građanskog načina mišljenja. Ukoliko bi se radilo sa m o o interpretaciji Marxovog dela sa građanskih ili marksističkih pozicija, bilo bi moguće govoriti o marksologiji građanskoj i marksističkoj jer im je predmet isti. Međutim, kako marksologija sve više preuzima celokupnu problematiku marksizma, okrećući se osnovnim teorijskim i praktičnim pitanjima stvaranja jednog novog društva i humaniteta, čineći to uz korišćenje Marxovog dela, ali s pozicija građanskog mišljenja ili mišljenja koje bitno nije savladalo građanski horizont čini se da je potrebno praviti razliku između marksološkog i marksističkog, jer je ona metodološka i principijelna. Umesto da samo u interpretaciji Marxa razlikujemo građansku i marksističku poziciju, unećemo tu distinkciju i u „marksizam” pa ćemo razlikovati marksologiju i marksizam. Doduše, u marksizmu ostaje potreba da se stalno vraća i na svoje izvore (interpretacija Marxovog učenja) i dosadašnju svoju istoriju u rešavanju aktuelnih problema čoveka i istorije, ali zbog toga nije potrebna nikakva nova logija za svaki od ta tri momenta jednog jedinstvenog misaonog napora. Međutim, razumevanje svega onog što je marksološko omogućava nam da prevaziđemo one lažne dileme i teškoće koje danas postoje u sklopu nesporazuma oko marksizma. Pomenimo samo, kao primer, S. Landshuta. U svom poznatom pokušaju jedne interpretacije Marxa, koja je imala uticaja, Landshut ističe kao svoje otkriće, koje bi trebalo da iz osnova izmeni razumevanje ne samo Marxa već i marksizma: „Nije reč, dakle, o tom da je uvid u postojeći proletarijat bio pretpostavka za formulisanje istorijskog materijalizma.. . nego obratno: istorijski materijalizam. . , je pretpostavka za saznanje uloge proletarijata.” l3 ) Nasuprot koncepciji da je marksizam puki odraz, propratna pojava nastanka proletarijata u Nemačkoj, Landshut je došao do tog da je on logička konstrukcija na temelju Hegelove filozofije. Obe koncepcije su, u stvari, na tragu istine, ali je u svojoj jednostranosti sasvim promašuju, jer Marx nije napravio tu „logičku konstrukciju” na temelju Hegela dok nije upoznao stvarno stanje proletarijata, kao što ni ulogu proletarijata nije razumeo bez dijalektičkog razrešavanj_a n jegovog položaja. Spekulativističko i empirističko tumačenje Marxa sudaraju se a da Marx i njegovo razumevanje, u stvari, ostaju netaknuti.

I 3) Karl Marx, Der Historische Materialismus. Bd. I, Eintleitung, XXXV, Kroner Verlag, Stuttgart, 1952.

1285

MARKSOLOGIJA I NJENE APORIJE