Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

288 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Далмација: 12 творница са продукцијом 1000 вагона теста и 30 вагона бисквита.

Као што рекосмо, увоз је пао на минимум, али је и извоз остао незнатан. Индустрија шећера. с

Ова је индустрија код нас толико развијена, да покрива не само све потребе земље, него да може у великој мери послужити и за извоз.

Просечно отпада 6 кгр. шећера годишње на становника; то ће рећи 7.000 вагона на целу државу од 12,000.000 душа.

Рат је, као и другим државама, пореметио и укочио продукцију шећера тако, да је требало пет година, да се васпостави нормално стање.

Да се може лакше оценити производња шећера, доносимо овде статистичке податке о култури репе и о њеној жетви последњих година.

Година: Засађено Хект. Жетва кгр. средња по хект. 1920. ме 15.685 2 045.172 130.40 1921. ............ 16.749 1 885.166 112.50 1922. ............ 19.231 3 126.855 162.59 1923. ... ... ... ... 26.985 3 732.734 101.27 1924. ...... ... ... 55.000 12 340.831 220.00

У Југославији има ових 8 рафинерија: 1) Усора (Босна). Продукција: 7.000 кв. репе за 24 сата. Средња продукција на годину: 935 вагона. 2) Осек (Славонија). Продукција: 9.000 кв. за 24 сата. 120 вагона шећера годишње. 3) Београд (Србија). Продукција: 8.800 кв. репе дневно. 1.000 вагона годишње. 4) ћупраја (Србија). Продукција: 8.000 кв. 1.000 вагона шећера. 5) Беље (Барања). Продукција: 12. 000 кв. ' 1.500 вагона шећера 6) Врбас (Бачка). Продукција: 15.000 кв. 1.500 вагона шећера. т) Црвенка (Бачка). Продукција: 15.000 кв. 2.000 вагона шећера. 8) Вел. Бечкерек (Банат). Продукција: 11—12.000 кв. 1.500 вагона шећера. Капацитет свију наших рафинерија износи 125.000 квинтала репе, а годишња производња шећера 12.000 вагона. | У тим рафинеријама запослено је 7.500 радника. Две од њих припадају држави (Беља и она у Београду) док су остале у рукама акционар-