Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

| :

aaa appr три те првима мечеви ризнице и a те

___-_-_-—_—___--_________-_—_—__— __-_-c_—_-— —_--_-- - --- _--- „Lr TOBHMIIĐAK KPAMPĐEBMHHE C. X.C. 289

ских друштава, у којима је већим делом заступљен страни капитал. У сва ова предузећа пласиран је капитал од 113,000.000.— динара. Стварна продукција наших рафинерија била је последњих година због наведених разлога испод њиховог капацитета. Због тога је земља морала да се испомогне увозом. Ова табела представља статистику производње и увоза шећера:

Вагона про- с Увезених Милиона

Година дукције Дин. 1920. ... 2... а 2.017 1.565 1515 1921. a... a лоше. а не 2.381 3.161 210. 1922. ... 2 a e e ae. 3.376 2.681 211.4 1923. 1... 2... 4.063 1.655 186..6 1924. пе 12.738 2.050 222.8

Увоз из ; 1924. односи се на првих 9 месеца године. Пошто се производња попела на 12.738 вагона, претекло је око 5.000 вагона за извоз. Индустрија пива.

Индустрија пива има врло повољне услове за свој развој у нашој држави. За то је она толико и разграњена, али њен напредак после рата не може досегнути онај предратни степен, а камо ли прећи га.

Има у свему код нас 40 пивара, које су расподељене по покрајинама

овако Покрајина Словеначка ............ ... 8 250.000 600 450 Хрватска... ... 0... ... ... ... 14 350.000 i.750 700 BocHa ... ... ... ... e ... 3 300.000 950 240 Војводина бес. не ши 5 150.000 800 300 Србија и Ц. Гора после 13 550.000 „2.700 900

У свему ... 40 1,600.000 6.801 2.700 Капацитет наших пивара као што се види, прилично је велики, али је далеко од тога да буде уједначен због слабе потрошње пива, пошто потрошачи више воле вино, а оно је врло јак продукат, који се слабо извози. Од целокупног капацитета пивара (1,600.000 хектолитара) једва је искоришћена половина, јер је последњих година трошено само 700.000 хектолитара пива.

Страна пива трошила су се, пре рата у великој количини. Данас је та потрошња сведена само на пограничне крајеве, па је и ту угрожена извозом истога продукта.

Говорити о индустрији пива не може се, а да се не помене индустрија хмеља. Ова је индустрија у погледу продукције врло важна у нашој земљи, а служи као један од главних извозних артикала.

Климатски услови за културу хмеља врло су повољни код нас. Његова продукција може бити још већа. Она је износила:

1920. a. a e a. a. 12.503 78.066 10.814 2.9 71921. a... 14.376 118.146 „12.884 11.2

• 1922. 0... ... ... ... ... 12.115 93.913 8.163 19.5 1923. 0... ... ... ... ... 21.604 173.415 23.035 118.

1924. a a a a. — — 12.777 91.5