Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

290 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Индустрија шпирита. .

Ова грана индустрије рачуна се као једна од најразноврснијих у држави с погледом на број предузећа и њихов капацитет. До краја рата она је била ограничена на неколико предузећа са врло малом продукцијом. У Угарској је пре рата продукција шпирита била заснована на концесијама, и повластице су добијале само пољопривредне дестилерије, које су могле искористити своје сопствене сировине.

Продукција ових свих дестилерија износила је годишње 700—2.000 хектолитара. Тако је у крајевима, који су после рата припали Југославији, било 60 дестилерија у свему, а све оне нису могле да даду онолико, колико даје данас једна модерна индустријска дестилерија.

Природно је, да је између великих и малих дестилерија наступила огорчена борба, због чега је сва индустрија шпирита имала тешких последица. Данас је та борба тренутно задржана јер је створен картел алкохола, у које су ступиле и мале и велике дестилерије одређујући своје контингенте узајамним споразумом.

У Југославији има 8 индустријских дестилерија са укупним капацитетом од 400.000 хект. на годину и 52 мале дестилерије са капацитетом 435—-800 хектолитара. · Једно с другим целокупна продукција шпирита износи годишње 720—750.000 хектолитара и 7.500 вагона.

Домаће потребе земље покривене су са !'0 ове продукције, због чега би шпирит могао да буде врло важан извозни атрикал.

У год. 1924. извезено је шпирита у вредности од 19,213.610.— динара или 1,233.412 хектолитара.

С продукцијом шпирита уско је везана индустрија пивскога квасца и ликера.

Пивски квасац производе нарочито ове четири творнице алкохола.

Арко у Загребу ... ... ... ... ...10.000 кв. годишње.

Творница шпирита и квасца у Сав. Марофу, исто толико.

Творница шптирита Фишл у Креки ...... ... ... 6.000 кв.

. „Унион“ д. д. у Љубљани.

Готово свака наша покрајина има још и своје мање творнице самосталне или везане са продукцијом алкохола. |

За продукцију ликера постоје многобројне творнице, 15 њих са великим капацитетом и известан број средњих. Њихов се број свакодевно мења. Неке међу њима, највеће, успеле су да стекну, благодарећи квалитету својих продуката, приличну клијентелу ван границе.

Творнице уља.

У приморским крајевима наше државе, где је терен за то подесан, има маслина, које у доброј берби дају просечно 700 вагона уља. То уље највећим делом троше јужни становници место масти.

У осталим пределима употребљава се уље фабриковано из семена бундева, сунцокрета и т. д. Врло су ретке творнице, које су некад производиле ово уље. У Хрватској само два предузећа производње уље од коштица и т. д.: Деоничко Друштво у Загребу, које годишње даје 700 вагона уља и Индустрија уља, д. д. у Коривници, која има годишњи капацитет 480—500 вагона.

Највеће је предузеће те врсте у Југославији: Деоничко Друштво за дестилацију фабрикације уља, али је оно у недостатку сировина претворено у млин.