Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

292 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

година дала је у свему 7,500.000 кгр. различите рибе, док је 1921. дала само 2,438.118 кгр. Ипак се у Далмацији просечно лови годишње око 5,000.000 кгр. сардела и толико туновине, а око 2,500.000 кгр. других врста рибе. ·

Године 1921. лов на сарделе донео је једва једну петину нормалнога

. лова (1,026.000 кгр). Ни у години 1922. тај лов није био понајбољи јер је

надјачао прошлогодишњи само за 25—30%.

Риба се у Далмацији у главном конзервира у соли или у уљу. Године 1910. до 1911, продуцирано је 2,444.000 кутија сардина, 138.034 ку- . тија скуша у уљу, док је усољено 1,541.897 кгр. сардела и 1.700 кгр. јегуља. Та је година у погледу лова сматрана као лошија. У добрим годинама конзервирање рибе знало је износити око 20.000.000 кутија.

Због тога имамо на нашој Далматинској Обали у свему 23 творнице за конзервисање рибе, од којих се 12 налазе у домаћим рукама, а осталих 11 припадају страном капиталу.

Наша је највећа творница у том погледу „Сардина“, д. д. за конзервисање морске рибе. Има у свему 5 филијала: у Велојлуци, Трпњу, Макарској, Постирама и Комижи. У њима се највише раде сардине, а поред ових и скуше у уљу; затим усољени испружени и завијени филети са карпом, а онда рибља паста од сардела, скуша и локарде.

Мардешић ц Комп, у Комижи, имају 2 творнице: у Комижи и Милни, које осим конзервисања свих врсти риба у уљу и соли праве још и маринаду те конзервирају и раке.

Браћа Мардешић, Комижа, имају 3 творнице: у Комижи, Вису и Бијелој (Бока Которска).

Фрањо Мардешић и Друг, Вис, имају творницу у Рукавцу и Болу, које имају потпуно уређену машинерију (француску) за произвођење кутија.

„Соспете Женерал Франсез“, Трст, иза којега друштва стоји позната Англо-Аустриска Банка у Бечу. Има пет творница сардина.

Клинк п Лауер, Трст, имају две творнице: једну у Силби, а другу у Комижи. Код ових творница ангажована је Винер Банк Ферајн из Граца са 40%.

Луиђи Таређани, и Ђорђио Сангвинети са укупно 4 творнице сардина.

Текстилна ннлустрија.

Ако би се важност текстилне индустрије у Југославији ценила по статистици увоза, дошло би се до мало повољног закључка о важности ове индустрије код нас.

Ова табела приказује сировине које су у току последњих година увезене за наше предионице и ткачнице из иностранства.

Целокупан увоз _ Текстила %

Године ус.х.С. увоз

1920. ...... ... ... ... ... 3,465.819.272 1,707.029.220 50% 1921. сл. ле. се. . 4,112.097.642 1,754.651.002 42%. 1922. ...... ... ... ... ... 6,411.876.189. 2,385.922.652 37% 1923. ......... ... ... ... 8,309.635.472 3,551.735.484 42% 1924. 8,221.743.552 3,288.338.650 40%

Текстилни_ производи представљају дакле, скоро половину целокупног нашег увоза и по томе би изгледало, да је та индустрија врло слабо развијена код нас. Међутим, ипак у нашој земљи има неколико добро