Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.
5
| | i |D
ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 293
уређених и ванредно напредних предузећа те врсте. Штета је само што је њихов број мален и што не могу задовољити све домаће потребе.
Ова се индустрија дели на четири велике групе;
а) прераду памука;
6) прераду вуне;
в) конфекцију;
г) прераду конопље и лана.
Предионице и ткачнице памука и лана.
Кед нас има у свему десет озбиљних творница, које се баве прерадом памука. Неке од њих имају врло велики капацитет производње, али то је све недовољно према огромним потребама земље.
Та су предузећа:
Творница предења и ткања д. д. у Дугареси (Хрватска).
Ова творница производи све врсте платна, вунених и полувунених штофова, фитиља за свеће, превојног материјала и вате. Има 45.000 вретена и 1.250 разбоја.
Дневно производи 20—30.000 кг. конца (према дебљини) и 15—25.000 метара тканине (према ширини и квалитету). У творници је запослено 2.000 радника; употребљава 1.474 НР.
Текстила фабрика Косте Илића и Синова, д. д. Седиште у Београду, а филијала у Лесковцу. Обе творнице имаду 500 разбоја, а раде са 700 радника.
Ткачка радионица д. д. Ужице (Србија). Производи разну вунену и памучну тканину. 150 разбоја, 300 радника.
Београдска Текстилна Индустрија, д. д. Милан јечменица (Београд.) 2.640 вретена; 396 разбоја; многобројне машине за плетиво, 800 радника. Средња годишња производња: 3,600.000 метара вунене или памучне робе и велика количина плетених артикала.
Фабрика памучног ткања п шалова М. Ристић и Синови, у Нишу. 300 разбоја; 250 радника. Продукција: 1,500.000 метара платна годишње,
Предионица памука и тканина Е. Гланцман и А. Гаснер, А. Д.. Тржић (Словенија). 200.254 вретена за памук; 2.058 вретена за конац 370 разбоја; 700 радника. Продукција: 2,000.000 метара тканине годишње. Моторна снага: 2.058.
Предисница у Литији и Ткачница у Св. Павлу, код Треболда (Словенија). 33.000 вретена; 480 разбоја.
Механичка Ткачница платна, Иван Фидлер у Осеку (Славонија. Две творнице: у Осеку и Владиславцима (код Осека). Она у Осеку има 130 разбоја. Првенствено производи вунене артикле који се дају на прераду творници у Владиславцима.
Производња свилених чаура и њихово испредање,
Гајење свилених буба највише је развијено у Јужној Србији, Војводини и Шумадији. Целокупна производња зелених чаура цени се на 2,500.000 кгр. Од тога отпада на Јужну Србију 1,250.000 кгр., на Војводину 1,800.000 кгр., а на Шумадију 300.000 кгр.
• До уједињења вршено је код нас одмотавање сирове свиле на примитиван начин. Од бивше Аустро-Угарске наследило смо 3 фабрике за ту сврху: у Панчеву, Новом Саду и Турској Канижи. Оне могу. да пре-