Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

294 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С

раде око 220.000 кгр. сирових чаура што чини око 700.000 кгр. свежих“ Дакле ни половина није прерађена у земљи, него се упућује у иностранство.

Фабрика свиле у Панчеву има 120 лавора; у њој је запосљено 200—-21% раденица, а израђује дневно 35—45 кгр. сирове свиле,

Фабрика свиле у Новом Саду, има 150 лавора са једнаким бројем раденица као и Панчево и са једнаком продукцијом.

Фабрика свиле у Турској Канижи, има 80 лавора, али још не ради.

Фабрика свиле у Ђевђелији, није инсталирана, и ако је машинерија за њу пренесена из Мохача. Да тај материјал није делимично упропашћен, фабрика би располагала са 150 лавора на 8 крајева.

Од нарочито великог значаја требала би да буде производња чаура у Ђевђелији, јер је то крај који од давнина даје свилену бубу (у Јужној Србији посечено је за време ратова око 1,000.000 комада дудова) и који сам производи семе свилене бубе по свима захтевима модерне науке. Производња је у стању да покрије ! а наших потреба. Поред тога у Ђевђелији су пре рата била 4 велика и 10 мањих завода за убијања кокона. Рат је многе од ових завода или уништио или оштетио, али су ипак последњих година оправљени или наново подигнути.

У Војводини имамо знатан број магацина за смештање чаура и убијање кокона. Најважнији су у Вршцу, Панчеву, Белој Цркви, Новом Саду, Ковину, Паланци, Старом Врбасу и Суботици.

За нашу продукцију свиле нарочито је важно извлачење дебелих конаца свиле од дуплих кокона. За сада се у недостатку једне такве инстанције извозе кокони у иностранство, што је без сумње штетно по нашу продукцију. Исто тако немамо фабрика за прераду отпадака од сирове свиле, која би била важан артикал за нашу трикотажу.

У Кули (Бачка) постоји фабрика Рудолфа Берковића за израду свилених и полусвилених трака. Она има седам великих механичких разбоја и пет помоћних машина. Израђује годишње до 500.000 метара свилених. пантлика.

Механичка ткачница,

„Укрина“ д. д. у Дервенти (Босна). Ради у овом тренутку са 40 разбоја. Продукција: 200.000 обичног платна. Ради се о повећању разбоја на 150 и подизању капацитета на 1,500.000 метара годишње.

Механичка ткачница Владе јелића и Ферде Влчека у Н. Саду (Војводина). 24 механичка разбоја. Продукција: 600—700 метара дневно сваковрсног платна.

Поред побројаних предузећа има их још десетак мање важних,која раде тек са неколико разбоја, и која се нарочито развијају у Словеначкој, где им прилике посебно иду у прилог. Ради се на томе, да се подигну и друга слична предузећа помоћу страног (нарочито чехословачког) капитала у Крању и Марибору. И у овој грани индустрије, која чини Југославију највише зависном, доћи ће се с временом до еманципације.

Прерада вуне.

Вуна се прерађује у далеко већој мери него памук. То је разумљиво, јер је Југославија, после Бугарске, најбогатија земља у Европи у овцама: производи 1.250—1.300 вагона годишње _ Пошто земља има изобилно сировина прерада се вуне врши на велико. Само је она ипак по квалитету нижа и несавршенија од вунених прерађевина, које добивамо