Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

oka умем теми, девер

Va Ray e ya Jaaa a ri rta aj aa.

пи ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 295

из иностранства. Требаће много напора, вештине и искуства, да се тај квалитет подигне.

Најважније предионице вуне:

Фабрика штофова Косте Илића и Синова у Београду. Највеће предузеће ове врсте у држави. Ради са 120 дуплих разбоја. Инсталација је комплектна. Употребљује се 1.400 HP.

Фабрика штофова Влада Теокаревић и Комп. у Параћину. Предионица вуне са 5.040 вретена. Ткачница са 80 аутоматских разбоја. _

Фабрика Штофова Илић, Теокаревић и Петровић у Лесковцу (Србија), 6.800 вретена; 100 разбоја. Инсталација потпуна. 1.000 радника.

Фабрика вунених тканина и сукна, јовановић и Поповић у Грделици (Србија). 1.400 вретена; 30 великих и 2 мала разбоја. Продукција: 200.000 метара сукна и гајтана. Употребљена снага: 370 НР. 280 радника. -

Текстилна индустрија д. д., Вараждин (Хрватска). 40 модерних разбоја. Продукција: 600—750 метара сукна дневно. 150 радника.

„Вуна“ д. д., Карловац; и

„Ореславље“ д. д., Орославље (Хрватска).

Обе творнице израђују вунену тканину, али су обуставиле рад због новчане кризе. i

„Прва творница предења и ткања у Далмацији“, (Шибеник). TKaница са 300 вретена. Продукција: 120 метара сукна дневно и 50 ћебади за коње. |

Независно од ових великих предузаћа има их и малих, тек са неколико разбоја и са којом стотином вретена. Тих малих предузећа има нарочито у оним крајевима где су насељени Немци, јер они највише носе · вунепу тканину.

Трикотажа и конфекција.

Упоредо са индустријом предења и ткања развијена је у Југославији индустрија трикотаже и конфекције.

Међу предузећима трикотаже има и таквих, која заслужују име фабрика. Али уз њих иду и сасвим мале радионице, које уз велика предузећа покривају локалне потребе. Луксузни и модерни артикли се још у великој мери увозе. Овде ћемо навести најважније творнице у том погледу.

Загребачка текстилна фабрика, Вилим Рајнер.

Има поврх плетионице још и предионицу са 3.000 вретена и 350 радника. Продукција: 750.000 метара финог конца и 100.000 пари чарапа; гаћа и фланелних кошуља.

Мира д. д. у Загребу. Творница чарапа. 40 радника. Продукција 60 дузина чарапа дневно.

Прва југословенска творница трикотаже д. д. Загреб. Филијала једног великог чехословачког предузећа, које се само ствара. .

Ј. Кунц и Ко. фабрика трикотаже у Љубљани. Творница израђује више врста трикотаже: има 100 радника. .

„Лана“ д. д. у Љубљани. 50 радника. . „Моравија“ д. д. у Београду. Производи вунене и платнене предмете. Има 200 радника. Продукција: 30.000 жакета и одела; 60.000 • гарнитура за децу; 80.000 трико-а за одрасле и 20.000 појасева за женске.

„ујелка“, јаков Мешулама у Београду. Фабрика трикотаже. Има

60 радника.