Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.
296 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С. Х. С.
Друштво за трикотажу у Смедереву. Има 60 радника.
Фабрика чарапа, С. Леви Садић у Сарајеву. Има 100—200 радника. Продукција 150—300 дузина чарапа дневно при најактивијим раду. ,
Творница чарапа д. д. у Вел. Бечкереку (Војводина). Има 50—60 радника.
Подједнаку важност има творница трикотаже Генералне Кредитне Банке д. д. у Суботици.
У Апатину (Бачка) постоје две старе творнице трикотаже. Антун Шефер и А. Бекер, свака са по сто а каткад и више радника.
Целокупан број малих предузећа у свима покрајинама наше државе износи 60. Нарочито у њима обилује Србија и Босна због израде појасева и гајтана, који се употребавају при изради народне ношње.
Што се тиче конфекције она у својој продукцији обухвата одело, рубље, кишобране и краватне. И крај знатне активности на том пољу, ипак та индустрија, изузевши платно, није изашла из круга локалних погреба. У осталом, ови се артикли због варијације у моди радо увозе. За то и нећемо улазити у детаље ових подгрупа, него ћемо, изложити у главним потезима само индустрију платна, јер је она врло важна и врло развијена. Има десетак предузећа те врсте, врло значајних:
Домаћа творница рубља, д. д. у Загребу. Продукција: 6.000 кошуља дневно и 18-—20.000 оковратника. Раденика 1.000.
Творница рубља Иванић и Бујић, Брод на Сави. 150 радника.: Творница рубља Хозина у Карловцу; 200 радника у јеку рада. Затим „Зеха“, „Вера“, ]. Кункера и Ко.,; Индустрија рубља, Загреб; „Олкар“, „Златица“ — и т. д. То су најмање творнице у Загребу, али би и оне могле производити велике количине, кад би имале тржишта.
У Београду постоје две велике творнице рубља:
„Фабрика белог рубља“ М. Марјановић. 150 радника.
Гаврило Николић и Ко., 80 радника.
У свакој већој вароши у унутрашњости наћи се по једна или две творнице рубља за мушке и женске. ' '
Индустрија каскета и шешира.
Индустрија каскета и шешира врло је развијена и може да покрије све потребе. Загреб има три творнице: Београд, Сарајево, Суботица по две, и Т. д.
У овој индустрији треба разликовати две групе:
1) Индустрију сламних шешира, која је у једном делу Словеначке близу Домжала и Менгша, врло интензивно развијена, тако да има 12 творница с огромном продукцијом шешира. Готово цело становништво тога краја бави се приређивањем сламе за израду шешира.
За време Аустро-Угарске Монархија ове су творнице биле филијале бечких шеширница. После слома монархије ова је индустрија изгубила свој ослонац и данас тек животари. Неки од власника ових предузећа успели су да постану самосталнима. Али је употреба сламних шешира _ почела да слаби и нестаје;
2) Фабрикација шешира од клобучине; за ту врсту индустрије имамо око 12 предузећа више или мање значајнијих. Најистакнутија је:
Прва Југословенска творница шешира д. д. у Галдову код Сиска (Хрватска).