Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х. С. 313

54 предузећа баве се чињењем кожа; од њих су релативно 24. значајнија. Најважније су творнице кожа: у Загребу и Карловцу; у Љубљани, Крању, Слов. Градцу и Марибору, затим у Нишу и т. д.

Чињење малих кожа тек је недавно отпочело. Таквих творница. имамо пет, од којих је најважнија „Сисциа“, д.д. у Сиску, која прерађује око 200.000 малих кожа годишње, затим „јелен“, д. 9. у Карловцу (око 160.000 кожа) и Творница С. Б. Мали у Тржићу (Словеначка).

Независно од творница у нашој држави коже се прерађују и чине у кућној индустрији, која је нарочито развијена у Макарској, Високдм, околини Самобора и у Крапини. И ако примитивна, та је домаћа индустрија у стању да пружи врло добри квалитет коже.

Индустрија за мануфактурне производе исто је тако успешно развијена за последњих неколико година. Данас већ бројимо око 20 великих творница за израду ципела. Најважније су: Манифактура ципела у Загребу, која производи дневно 300 пари ципела; Раденка, д. д. у Загребу, која производи 250 пари; Анд. Јакиљ, д. д. Карловац, 600 пари; Манпфантура ципела д. д., Сисак, 200 пари; Петар Козина, у Тржићу и „Индус“ у Љубљани, по 600.000 пари годишње; Нетовна“ у Птују, 300.000 пари годишње; „Елза“, д. д. у Апатину, 60.000 пари; Банатска манифактура ципела у Вршцу, 50.000 пари и „Даница“ у Суботици 40.000 пари годишње.

У Србији: „Бостон“, д. д. Београд, 500 пари дневно; „Ђоновић и Тасић у Београду, 25.000 пари, а Николић и Петровић у Врањи 50.000 пари годишње. За фабрикацију кожних рукавица имамо творницу „јелен“, д. д. у Карловцу, која производи око 35.000 пари рукавица годишње.

Поред тога код нас се израђују и сви остали кожни фабрикати, као што су: вализе, ручне торбе, новчаници, лиснице и т. д. У тој грани ин дустрије најпознатија су творнице „Сљеме“ у Загребу и „Петовиа“ у Птују.

На крају овог прегледа потребно је напоменути да наша држава располаже са огромним хидрауличним снагама, које у максимуму износе на 8,949.096 коњских снага, а да је у садашње време искоришћено од тога броја само 265.683 коњских снага.%)

5. | | | ; |

ЗАШТИТА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ.

Законом о заштити индустриске својине од 17. фебруара 1922. год. (Сл. Новине бр. 69/22) даје се право искључиве употребе у индустрији једног проналаска, узорка (цртежа) и модела, једног трговачког или фабричког жига.

Ова права закон назива заједничким именом индустриска својина.

Права индустриске својине не стичу се самим собом, већ мора да се утврде и признају, административним путем т. ј. од стране Управе за Заштиту Индустриске Својине Министарства Трговине и Индустрије, чије је седиште у Београду. '

Стицање ових права подвргнуто је извесним формалностима.

Историјат Закона. После рата, нове територије, које су се приса-

• јединиле предратној Србији (Црна Гора, и територије бивше Аустро-Угарске -

Монархије) задржале су законе, који су важили раније на тим територијама.

У (Овај преглед индустрије израђен је по радовима г. г. М. Савића и Лакатоша).