Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 325

вини Срба, Хрвата и Словенаца, већ само поједине железничке пруге без органске целине. Узрок је томе била политика бив. Аустро-Угарске Монархије. Она је наиме од увек држала Србију потпуно изоловану од њене браће Срба, Хрвата и Словенаца, под својим режимом. С тога нигде није давала Србији железничке везе са њеним пругама, изузев једну једину код Београда, на међународној железничкој прузи из западне Европе за Цариград. Поред тога, бив. Аустро-Угарска Монархија, у сврху што лакшег политичког и економског продирања и подјармљивања, све своје железнице управљала је својим престоницама, Бечу и Пешти. Отуда и железнице оних наших крајева, који су раније били под влашћу бив. АустроУгарске Монархије, скоро све иду са југа на север т. |. Бечу и Пешти, без скоро икаквих трансверзалних веза. Па и оно веза што је било, оне су споредног значаја.

После великог рата, — политички и економски центри наше Краљевине изместили су се. Такође потпуно су се изменили и правци трговачком промету и саобраћају, са тенденцијом: исток-запад и гравитирајући ка Београду, чему се је раније одсудно опирала политика бив. Аустро-Угарске Монархије.

1. Железничка мрежа Србије, пре рата 1914. године. А. Државне железнице

а) Нормалног колосека: 6) Узаног колосека: Км. 928 у експлоатацији 454 км. » 537 у грађењу 128, „ 1385 у пројекту 1299,

су Висећих железница: Км. 17, у експлоатацији. В. Окружне и приватне железнице

а) Узаног колосека: 5) Висеће железнице: Км. 216, о у експлоатацу ји 49, о км. С. Вредност свих железница, по предратним ценама. а) свих железница у експлоатацији ... ... ... ... 303.686.000 зл. фран. b) „ „ „ грађењу ...0... .. ... ... ... 49.014.000,, „

Свега ... 352.700.000 зл. фран. 2. Железничка мрежа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца крајнм 1925. гоо .

а) Нормалног колосека: ...... Држевних 3.940,3 км. Приватних 2.800,2 , (вициналне)

бр) Узаног колосека 1,00... ... Приватних 183,5 км.

» 0,% ·... ... Државних 2,2250 ,

„ 0——...... Приватних 300,2

„ 0,60 ... Државних 5459 „

CpBera ... 10.011,3 KM.

Све железнице државне и приватне, са врло малим изузетком, експлоатише држава у својој режији. Нове железнице граде се по утврђеном THjy (standards).

Рушење железница у Србији за време рата, у новембру 1918. год. после примирја. a) Повод рушења. — Напред изнети разлози односно географског положаја, богатства и лепоте земље, од увек су били повод инванзијама ради

•