Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

„326 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ C.X.C.

покорења овог завидног краја. Ово је било у толико лакше, што богате долине реке Мораве и Вардара, простирући се са севера на југ, и везујући моћну долину Дунава са Егејским морем (Солун), омогућавају најлакше кретање моћних војних снага. Све војне операције за освојење Балкана, па ма одакле оне долазиле, вођене су овим правцем. Па и последња инвазија Аустро-Мађарска, Немачка (под Макензеном) и бугарска, продрла је овим правцем пустошећи нашу зељму. Из разумљивих економских и грађевинских разлога и наша главна железница Београд—Ниш—Цариград и Ниш—Солун, такође иде овим истим правцем. Она још више појачава овај правац с гледишта војних операција. Ово у толико више, што Србија није имала ни споредних ни трансверзалних железничких пруга (немогући их добити од Аустро-Угарске) које ба је везале са братским народима на њеној западној граници, и које би, у случају потребе, олакшале саобраћај на овој главној прузи.

Непријатељ је, с тога, пошто ју је заузео, употребио надчовечанске напоре да је одржи и одбрани, док год је имао потребе за време његове окупације, али ју је за то сасвим систематски уништио, чим му је било јасно, да је више не може задржати у својим рукама, ни употребљавати. (Приложена карта показује оно надчовечанско хрвање и крваве борбе баш највише дуж ове железнице између наших и непријатељских трупа, приликом ослобођења наше земље...).

ђ) Начин рушења. — Само рушење непријатељ је извршио смишљено, математички и у свима правцима, нажалост много страшније и више, него што су то захтевале војне операције трупа у повлачењу. Сви зидани и гвоздени мостови, па и они најмањих димензија минирани су и порушени у последњем тренутку повлачења; затим блиндирани возови, повлачећи се, рушили су железничке колосеке пројектилима великог калибра. Сви вештачки радови, доњи железни строј, рампе, потпорни зидови, улази тунела, били су такође минирани и порушени. Железничке шине у колосецима минирале су железничке трупе на сваком другом саставку, и порушиле, тако, да на знатним дужинама није остало ни једне читаве шине. Скретнице и окретнице однешене су или порушене динамитом. Станице, магацини, слагалишта, товарне рампе, водостанице, резервоари мазива и т. д. опљачкани су, па порушени или упаљени... Ложионице за локомотиве и радионице возног парка, а понаособ радионицу у Нишу, опљачкали су Бугари, па порушили и упалили.

Возни парк, међутим, непријатељ је при повлачењу повукао у четири маха: најпре при евакуацији породица аустро-угарских функционера, доведених на исхрану у наше крајеве; затим одвлачећи жито и сва добра. са окупиране територије; па онда евакуишући ратни материјал и, на послетку, при бегству разбијене војске, тако, да се је у Србији и у евакуисаним крајевима које је посела српска војска, затекао најгори возни парк или само његове рушевине и паљевине. Америчка мисија мајора г. Кенета послата у Србију, у почетку 1919. год. могла је само да се увери о жалосном стању ствари, и констатује, да се у Србији нашло само 6 локомотива између Параћина и Ћуприје и око две стотине кола и вагона једва у употребљивом стању.

С) Стање после повлачења непријатеља.

У Србији. — Непријатељ је, на жалост, доиста успео, да после свог повлачења остави железничку мрежу у Србији у стању потпуног опусто-