Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

340 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Скадарско језеро ... ... ... ле. се. а. се. te ot ato бе. ле. «и. 3

Охридско језеро ......... 1. 1.

Саобраћај робе у најважнијим. пристаништима_ 1923. и 1924. гдд. био је следећи:

1923. год. 1924. год. Београд ... ... ... ... ... ... 474.000 тона 436.000 тона Велики Бечкерек ......... 184.000_,, 219.000_, Панчево ...... ... ... ... ... 145.00 „ 154.000 ,, Нови Сад 0... ... ... ... ... 135.000 ,„ 100.000 _, Босански Брод... ... ... ... 122.000 , 59.000 Костолац 0... 0... ... ... ... 91.000, 102.000 ,, TipaxoBo ... ... ... ... ... ... 78.000 .,, 79.000 „ LIpBeHKA ... ... ... ... ... «. 11.000 69.000 „ Белишће ... ... ... ... ... ... 42.000 63.000 Смедерево 0... ... ... ... ... 34.000, 62.000,

Ми ћемо ниже изнети извесне од најважнијих података о нашим пловним рекама и каналима.

Ту Дунав. — Од уласка у нашу Краљевину па до Голупца Дунав је природно првокласни водени пут, са најмањим дубинама при малој води од 1,80 метара.

Код Базјаша Дунав напушта равницу и почиње тећи суженим коритом, а испод Голупца улази у клисуру кроз коју је он себи, у дилувијалном времену, просекао пут у огранцима јужних Карпата. У тој клисури, на дужини од стотину километара, има великих тешкоћа за пловидбу, пошто тај гигантски раду камену није још ни до данас завршен. Дунав има ту на појединим местима веома велики пад и брзину, а при ниским водостањима малу дубину. Од брзака у овој клисури највећи је и најпознатији је Ђердап.

Берлински Уговор поверио је Аустро-Угарској извршење свих регулаторних радова на Ђердапу. Радови су отпочели 1889. године а завршени су 1898. године, и на њих је утрошено близу 40,000.000 круна. Али, и ако је ситуација у неколико побољшана, ти радови нису ни издалека дали оне резултате, који су се од њих очекивали.

У погледу величине пловних објеката, који данас саобраћају Дунавом, највећи гвоздени шлепови не прелазе 800 тона. До Радујевца долазе шлепови и од преко 1.000 тона, али Ђердап ће још за дуго сметати, да тај велики тип пређе и у средњи Дунав. На средњој Рајни, која је мања од Дунава код нас, саобраћају шлепови од преко 1500 тона.

За склониште бродова зими код нас за време леда постоје на Дунаву четири зимовника: код Барачке, код Новога Сада, Панчева и Ковина.

2) Сава. — После Тисе, Сава је највећа притока Дунава. Целокупан њен слив лежи у нашој Краљевини. Пловна је од Сиска, где се састаје са Купом. Од њених притока пловне су Купа, Уна и Босут.

На Сави је извршено до сада врло мало радова на побољшавању пловидбе. Услед тога што је Сава била гранична река, било је и немогућно изводити какве веће и систематске радове. Пловидба на Сави почела је нарочито опадати од када је саграђена жељезница, — маџарска тарифна жељезничка политика ову је пловидбу нарочито ометала.