Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

И ет

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 341

На Сави постоје зимовници за бродове код Велике и Мале Аде Цигтанлије код Београда.

Савска је долина најважнија саобраћајна артерија у нашој Држави, те је и бродарски саобраћај на Сави већи но и на једној нашој реци, и ако се Савом од августа до октобра, кад је најживљи саобраћај, због мале воде веома слабо може пловити. Савом се поглавито спушта дрво и угаљ из Босне и Славоније, а преко Босанског Брода велики је саобраћај храном за Херцеговину и Далмацију и друге пасивне крајеве. Од првокласног је државног интереса да се водени пут Београд—Босански Брод—Сисак учини увек пловним. Од Сиска мораће се доцније продужити водени пут до Загреба.

3) Драза. — Драва би требала да је пловна на дужини од 229 километара, али се при малим водостањима њом не може пловити. Око 1840. године приступило се је радовима на канализацији Драве, ови радови ни до данас нису завршени. На те је радове утрошено до сада много новаца, “ они се морају продужити, иначе ће све што је до сада учињено убрзо пропасти.

На Драви има 7 паробродских станица и 2 зимовника за бродове.

Дравом се поглавито преноси храна, дрво и нешто угља. И ако је Драва највећим делом гранична река, ипак је она врло важна саобраћајна артерија, јер је на њој поред осталих места и Осјек, један од најглавнијих наших индустријких центара.

4у Тиса. — Тиса, највећа притока Дунава, са својих 460 пловних километара од мањега је значаја но Сава. Нашим земљиштем она тече на дужину од 170 километара. За бродарство на Тиси при малој води има извесних тешкоћа.

На Тиси има за време зиме склоништа за бродове код Титела и код Старог Бечеја.

Бродарски саобраћај на Тиси био је раније слаб поглавито због правца њенога тока, који је ишао дивергентно спрам Будим Пеште. Како Тиса тече у правцу Београда, то је она сада добила улогу једног много важнијег воденог пута.

5) Бачи Канали Краља Петра и Престолонасленика Александра. -— Канал Краља Петра дуг је 123 километра; он везује Дунав са Тисом између Бездана и Старог Бечеја. Саградило га је једно повлашћено Друштво. Саобраћај на њему отворен је 1802. године. Трошкови грађења износили су тада 4,000.000 бечких форината. Канал Престолонаследника Александра саграђен је од 1872. до 1875, године. На каналу Краља Петра има 5 бродских устава и 13 пристаништа, а на каналу Престолонаследника Александра има 4 бродске уставе и 6 пристаништа. На преправку «старога канала и на грађењу новога утрошено је тада 11,000.000 форината.

6) Бегејски канал. — Ископан је концем ХМ ИП. века поглавито ради «спречавања поплаве, и као такав слабо је испуњавао пловидбене захтеве. Преко лета при малој води пловили су њиме до Темишвара шлепови једва «са трећином товара. У најновије доба подигнуте су на овом каналу бродске уставе за одржавање нивоа мале воде, — четири такве уставе налазе се данас на нашем. делу Баната, и оне потпуно обезбеђују саобраћај преко целе године.

Бегејски канал игра у саобраћајном погледу веома важну улогу.