Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

342 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

Центар саобраћаја на томе каналу је Велики Бечкерек. Низ воду се поглавито овим каналом превози храна, а уз воду дрво и угаљ.

Мрежа наших водених путева је у погледу унутрашњег саобраћаја од првокласне важности, а ослоњена на Дунав она нас везује са Средњом Европом и преко Црнога Мора са целим осталим светом. Природан је центар свих наших унутрашњих водених путева Београд.

У погледу радова које треба извршити на нашим рекама, на првоме месту долази Сава од Београда до Сиска, коју треба учинити пловном и при ниским водостањима за шлепове од 6—700 тона. Код радова на Сави нема у опште никаквих особених техничких тешкоћа, ти се радови састоје највише у прочишћавању извесног броја спрудова.

Што се тиче пристаништа, потребно је прво да се у Београду, У центру наших водених путева, изгради пристаниште које ће бити у сразмери са његовим саобраћајним значајем. Београдско пристаниште, према данашњим потребама требало би да је капацитета 600—700.000 тона годишње.

Извршење ових радова за олакшање речног саобраћаја од истога је значаја, као и извршење осталих инвестиционих саобраћајних радова, те се према томе могу употреби и иста финансијска средства: било на терет буџета Министарства Саобраћаја, мањим делом, било већим делом, на терет инвестиционих зајмова.

Милан М. Јовановић.

НАША ТРГОВАЧКА МОРНАРИЦА.

Холандези, премда малена нација, тукли су у трговини много већи енглески народ онда када је њихова морнарица била већа од енглеске. Енглеска има да благодара за сву своју моћ и велико богатство највећим делом својој великој морнарици. Малени норвешки народ. чувен је по својој великој морнарици. М Јапан се подигао и ојачао онда када је развио своју морнарицу. Велика Кина, Русија и Турска су заостале и нису могле да развију своје унутрашње снаге и богаства услед помањкања флоте. Немачка се попела на врхунац богатства и моћи онда када је њена флота дошла на врхунац свог развитка. То није тек случај него нам то историја потврђује и показује да је то стално правило. Није дакле на одмет да се сваки од нас упозна са поморством и нашим специјалним приликама у тој грани привреде. .

По величини својој наша морнарица представља још један неугледан фактор у светској тонажи. Од округло 65 милиона бруто регистарских тона (регистарска тона није тежина него простор, обим који садржи 2,84113) Енглеској са колонијама припада скоро трећина (21 милион), Италија је на петом месту са 2 и по милиона, док наша држава има свега око 150 хиљада бруто просторних тона. Малена Белгија, са тек неколико километра обале , има четири пута толику тонажу.

Не може се баш похвалити ни квалитетом лађа. Добра половина наше трговачке морнарице је у доста слабом стању. Обилујемо старим бродовима од којих неки не спадају више ни у Лојдов регистар, па би требали да буду уклоњени.

Па и поред та два материјална недостатка имамо неколико позитивних. страна у нашем поморству који нас испуњују поносом 1 надом.

То је наш првокласни морнарички кадар, предузимљив дух наших.