Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 375

ГЛАВА ХТ.

НАРОДНО ЗДРАВЉЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ.

1 Општи здравствени услови.

Економске и друштвене прилике пре рата, како у слободним Краљевинама Србији и Црној Гори тако и у покрајинама под Аустро-Угарском, биле су слабе, и народ је уопште врло мало знао о хигијенским прописима. Стога је и број болесника од туберкулозе и других заразних болести био необично висок. још пре рата смртност у понеким пределима достизала је 25—30 од хиљаде, док је смртност одојчади достизала чак и 17—25% .

Дуге године рата и оскудице, велики покрети војске и грађана који су служили као првокласни преносиоци зараза, не само што су произвеле велики број озбиљних епидемија (трбушни тифус, колеру, пегавац) које су страховито косиле становништво, но су уопште ослабиле отпорност тела према заразним болестима. Под таквим условима становништво се између 1910 и 1921 на целокупној територији смањило за 608.444 лица; а кад се томе дода нормални пораштај услед рађања за дотично време (1. 5%), излази да је стварни губитак био преко 1.200.000 становника. А шта овакав губитак значи за један народ, можемо схватити само ако узмемо у обзир да је највећи број њихов баш међу младим људима у цвету живота.

Чак и сада, шест година после рата, отпорна снага према болестима тако је мала да су епидемије шарлаха још увек честе, а број болесника од свих болести много виши но што би то требало да буде (1.500.000). Тако је број деце слабог здравља у школама 30—40% , а број способних регрута свега 70%. Број смртности од свих зараза је заправо ужасан — 30—45% . Најстрашнија заразна болест је туберкулоза, којој сваке године подлеже не мање но 50.000 лица. Сваки осми смртни случзј је од туберкулозе,што значи да на сваким 250 становника један умире годишње од туберкулозе.

Смртност је нарочито висока међу децом; 20% деце умире у току прве године живота, а 32% умире пре пунолетства.

Годишњи пораст је доста велики — око 15%. Југославија у овом погледу долази одмах после Бугарске 18% и Холандије 15.2%. За овај пораст има се поглавито захвалити великом броју рађања у селима, али и овде проценат рађања опада. Број породица без деце је 14—15% за целу земљу, 23%, за градове, а 34% за Београд. Број породица са једним дететдм је 21%, са два детета 18%, а са три детета 16%. Просечан број деце на, породицу је три.

Ови бројеви неоспорно показују како је слабо здравствено стање на-