Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

376 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

рода, и колико се осећају последице рата. Но ипак се мора забележити велики напредак за ових седам година после рата, што је у велико заслуга рада Министарства Народног Здравља.

II Рад Министарства Народног Здравља.

Првих дана после рата Министарство Народног Здравља имало је веома тежак задатак. Народ је био жртва туберкулозе, венеричних болести и маларије, а број лекара да помогне и поради на здрављу био је незнатан. На целој територији предратне Србије било је свега 24 лекара! Посао је стога не само био огроман, но се у прво време имао кретати по најосновнијим линијама. Тек доцније било је могуће израдити прави програм на основици модерне хигијене. Кад је овај био израђен, он је унет у Устав и у Закон о Оснивању Министарства Народног Здравља, и на тај начин је ступио у живот.

Основни принцип рада Министарства је социална терапија. Рад на здрављу не заввиси само од лекара но и од народа, а лекар је не само „лечник“ међу њима но и друштвени радник и учитељ. Држава даје бесплатну лекарску помоћ сиротним, а у време епидемије свима. Усвојен је овај систем социалног лечења зато што индивидуалан напор није кадар дати задовољавајуће и брзе резултате, ако се иде на то да се постигне знатно побољшање и да се одржи народно здравље. Из истог разлога већа пажња је обраћена на здравствену пропаганду но на законска правила.

Вођено овим принципима, Министарство обраћа велику пажњу на здравље у селима, и организовало је преко 30 сеоских здравствених станица у разним деловима Краљевине. Ове станице се баве здравственом пропагандом, врше контролу здравствених услова, зидају општинска купатила, држе предавања, организују течајеве за сеоске домаћице и потпомажу сваки напор приватне инициативе на подизању здравствених прилика.

Много се исто тако постигло у здравственој пропаганди помоћу путујућих кинематографа, предавања са пројекцијама, плаката и књига. До краја 1925 одржано је свега 7.500 предавања, на којим је присуствовало 1.250.000 слушалаца. Број растурених књига, памфлета и плаката износи 1.600.000. а број посетилаца здравствених изложби био је 120.000. Да се овим радом постигао стваран резултат види се по томе што се устште појавило живље интересовање за здравствена питања, и што се стање здравља подигло у оним краједима где је здравствена пропаганда најживља.

Али најаажнији поратни посао био је контрола и борба против заразних болести. Колико је тај задатак био пречан види се из следећих бројева. 1919 било је 12.198 случајева тифусне грознице од којих је било 1499 смртних случајева; 5270 случајева богиња са 1200 смртних случајева; 17.532 болесника од дисентерије (срдобоље) са 3100 смртних случајева. Пошто је Министарство послало лекаре и санитетско особље у заражене крајеве и снабдело их дезинфекционим апаратима, почело се са зидањем епидемиолошких института и бактериолошких станица које су имале за задатак да врше испитивања и контролишу заразне болести. Податци о том раду дати су у трећем одељку овог чланка. Успех међутим који су ове станице и овај рад постигли очевидан је из цифара које се односе на исте болести као и 1919. За првих шест месеца 1925 забележено је свега 9 случајева