Godišnjica Nikole Čupića

260

сликама пламена од изгорелих села и људи; он се вије устезао ни од какве свирепости, па ни од самог срамоћења и убијања жена и деце; он је под хиљаду изговора гудио Јевропу, пустио небројене чете просјачких калуђера, износио непрестано лажна чудеса, уредио Инквизицију и оскрнавио светињу приватног живота изумењем тајне исповести'. Он је поставио начело као завон: да Црева стоји над државом, духовни поглавар над светским, те да краљевска и кнежевска власт истиче из римпапске; а о одношајима тих власти овако у својим повељама говори: „Као што је Бог, творац света, две „велике свеће на небеском своду поставио, једну већу „која дању, и другу мању која ноћу влада, тако је и „на своду опште Цреве хришћанства утврдио две ве„Лике, власти, једну већу да влада душама, а другу „мању да влада телом народа, — то су папско веди· „чанство и краљевска власт; па као што месец од сунца „своју. светлост прима, тако ин краљеви од папе власт „м сјајност своју имају.“

Дело и мисао Иноћентија 111 наставили су ДОстојни му последница: Гргур 1Х (1226—1241), Иноћентије ТУ (1241—1254), и Бонифације УП (1224—19083)) Гргур 1Х строг и Фанатичан калуђер трудно се да угашено одушевљење хришћана распали по ново на крсташви рат за ослобођење Јерусалима од неверника, и у свађи са слободоумним и просвећеним царем Фридрихом 1] проклео је овога као „звера који је из мора „изашао ин који је худио на Бога говорећи, да су свет „обмануле три варалице — Мојсије, Христос и Муха„мед“ —. А цар опет јавним прогласом оптужи папу

"1 Џ.В. Дрепера, Историја умног развића Јевропе, превео

М. Ракић. Књ. 11 стр. 59,