Godišnjica Nikole Čupića

269

седео је овај дубоко замишљен у својој ћедији у помрчини, кад од некуда зачу се промувди глас сотоне:

— Учитељу, где је истина 2

Беренгар се стресе и погледа, око себе, но не виде ништа,

— Хоћеш ли да ти ја поважем где је истина 2 Настави исти глас.

— То је задатак мога живота, одговори ђакон престрављен.

— Хајде за мном, па ћеш видети.

Беренгар угдеда руку црне слике која му махну да иде за њом. Он се сети какво се чудо с њим збива.

— Куда ћеш да ме водиш, одговори слободнијим гласом. — Ха, знам те ко си, зди демоне што тргујеш душама. Но ја ти моју не дам. Иди п повуди другоме твој пазар.

— Вараш се ђаконе, о мојим намерама према теби; ; одговори сотона благим и готово умиљатим гласом, који улови Беренгара. — Не мислим зло ни теби ни твојој души. Пођи за мном до некле, а можеш се слободно вратити кад год будеш хтео. Ја нисам тако црн ни зао Као што ме људи износе.

— Зар ми остављаш пуну слободу, да се могу вратитир упита, Беренгар.

— Од мене сп слободан,и нећу те дирати као у највећег свеца.

Беренгар пристане да пође за сотоном, и овај га успава, па задовољно смејући се пренесе га у Рим, где га невиђено уведе у двор папип и отвори му сва врата, да види тајне које дотде нико није видео, и да чује речи, које дотле нико није чуо.

— Видиш ли сад Истинур Упита демон.

~