Godišnjica Nikole Čupića
269
седео је овај дубоко замишљен у својој ћедији у помрчини, кад од некуда зачу се промувди глас сотоне:
— Учитељу, где је истина 2
Беренгар се стресе и погледа, око себе, но не виде ништа,
— Хоћеш ли да ти ја поважем где је истина 2 Настави исти глас.
— То је задатак мога живота, одговори ђакон престрављен.
— Хајде за мном, па ћеш видети.
Беренгар угдеда руку црне слике која му махну да иде за њом. Он се сети какво се чудо с њим збива.
— Куда ћеш да ме водиш, одговори слободнијим гласом. — Ха, знам те ко си, зди демоне што тргујеш душама. Но ја ти моју не дам. Иди п повуди другоме твој пазар.
— Вараш се ђаконе, о мојим намерама према теби; ; одговори сотона благим и готово умиљатим гласом, који улови Беренгара. — Не мислим зло ни теби ни твојој души. Пођи за мном до некле, а можеш се слободно вратити кад год будеш хтео. Ја нисам тако црн ни зао Као што ме људи износе.
— Зар ми остављаш пуну слободу, да се могу вратитир упита, Беренгар.
— Од мене сп слободан,и нећу те дирати као у највећег свеца.
Беренгар пристане да пође за сотоном, и овај га успава, па задовољно смејући се пренесе га у Рим, где га невиђено уведе у двор папип и отвори му сва врата, да види тајне које дотде нико није видео, и да чује речи, које дотле нико није чуо.
— Видиш ли сад Истинур Упита демон.
~