Godišnjica Nikole Čupića

270

— Истина, ни правда, ни светиња. нису у овом дому,

одговори ђакон.

— Може бити, настави сотона, ти не умеш да поРодиш истину. Ти не видиш да ће се у скоро у овом двору подићи сила, од које ће дретати народи и краљеви. Ти не видиш, како ће се цео свет клањати једном човеку у овом двору и примати његове наредбе као да долазе од Бога. Хоћеш ли ти да будеш тај човек Хоћеш ли да ти дам ту силур

— Сила није истина ни правда, одговори ђакон.

— Сва земаљска блага биће твоја. На једну твоју реч све ће пред тобом падати у прашину. Хоћеш лди2

— Срећа н благо овога света није истина ни правда.

— Људн и народи долазиће да се поклоне овоме престолу који ће сијати у здату и слави; они ђе душу и тело своје ставити на расположај ономе ко буде седео на том престолу, и овај једини човек дрмаће светом, он ђе имати кључеве од земаљског и небеског царства, он ће једини објављивати на земљи вољу бој у. Хоћеш ли ти да будеш тај човек Р

— Све то није истина ни светиња коју ја тражим. Одговори Беренгар.

Узалуд је нечастиви изводио пред очи архиђаконове још и друге чудне слике сиде, власти и славе земаљске, мамећи га свакојако у своју здатну мрежу. Али се Беренгар крепко бранно и остао чврст да тражи праву истину којом се свет од греха и пропасти спасава.

Најпосле сотони се досади, па изјави ђакону да га не ће вратити натраг у постојбину, ако му се не покори ин не прими понуде. Но Беренгар тек сада покаже сву крепост и величину своје: душе. Он се одупре дрном цару пакла свом снагом мудраца и светитеља,