Godišnjica Nikole Čupića

271

те га после дуге љуте борбе нагна, да га врати у постојбину одавде га је невиђено однео, и да га остави на мпру. Демон видећи да је нашао мајстора коме не може доскочити, хтеде опет да се освети. Он порази муњом једнога ђаконовог ученика, но Беренгар науми да казни сотону тако како му не ће више лако пасти на памет, да лови свете људе. Он га нагна да уђе у тело ученива муњом опаље нога и да оде у цркву где је морао да пева у ебру. |

Сад сотона призна да је побеђен и почне молити Беренгара да га пусти. После тога нвоје га никад више узнемиривао. —

Највећи противник Беренгаров у Францеској био је Ланфранк, игуман једног манастира у Нормандији, доцније владика Кентербершки (које место добије у награду од норманског херцега Виљема, кад овај освоји Ингдисеу). Легенда опет казује, како је Ланфранк као син богатог ода из Италије чудом божијим доведен да, прими духовни чин, бранио срећно римокатоличку цркву и њене установе од јеретика. Он је био светски научник, и у једној мањој вароши Нормандије имао је своју нарочиту школу; па кад је једном путовао у главну варош Руан, нападну га разбојници у шуми, оплене га и вежу, па оставе тако сама. Мрачна ноћ спусти се, вуци почну ураати, а ЛанфранЕе у страху стане сам себи певати „свјати Боже“. Хтео је да се моли Богу, но не знадијаше ни једне молитве, јер је пре слабо марио за цреву. У очајању чинило му се даће га дивљи зверови за, који тренутак наћи и растргнути. Горво: се кајао што није пре мислио о Богу и о спасењу своје: душе, па у овом страшном часу заветује се, да ће цео остади живот свој посветити на службу Црвви и кајању, ако га Бог сада избави од смрти. Тако страхом и му-