Godišnjica Nikole Čupića

272

ком уморен заспи, а кад се пробуди, бејаш= већ свануло, н из далека чуше се гласови путника. Ланфранк викне · што га је глас доносио, у помоћ, и путници дођу, одреше га и изведу из шуме. Избављени философ за тим изврши свој завет, оде у манастир и у скоро постане игуман и на гласу проповедник. Као такав бранио је · Цркву и установе св. отаца речју и писмом од јеретика а особито се истакао противу Беренгара, кога је и код папе и на саборима оптужвно.

да живота Беренгарова и поводом његове раворматорске радње сазивано је неколико цревених обласних сабора у Францеској, а један у Риму. Беренгар је на трима од отвх сабора сам собом бранио своју науку, но сва три пута био је осуђен, и као што су његови противници тврдили, приморан је да призна своје заблуде и да их се одрече. Но Беренгар се и у дубокој старости јављао као неуморан радник и проповедник, и . ако је којом приликом нашао за добро да ућути и да се испред непријатеља уклони, то му се не може замерити, кад се зна, да су већ и за његова доба почела јавна краљевским судом наређена, спаљивања јеретика, и да је једном и сам могао из далека гледати грозну светлост пламена, који је у Орлеану а пред краљем Робертом прогутао неколицину затврдлих одметника Цркве!.

! Том приликом Францеска краљица Констанција својом је руком (штапићем) ископала око духовнику Стевану, који је био одпре њезин исповедник, но после одпао од Цркве и постао јеретик, због чега је са још десеторицом у Орлеану спаљен. |