Godišnjica Nikole Čupića

230

строгим животом и наравима, својим привлачио и заносио гомиле света које су га слушале и следовале му, 4 гдасом и моћу духовном надмашао и самога Папу, те у Францеској и Итадији цревеним и духовним пословима дрмао, како је хтео. Утицај и сила његове речи на саборима, по црквама и улицама бејаху толики, да су мајке синове, сестре браћу а жене мужеве своје криле и у кућама затварале од страха, да ови чувши проповед св. Бернара одмах не пођу за њим. И често се догађало, да се многи после таких проповеди није дома враћао, но за проповедником као за чудотворцем неким право у манастир одлазио, свлачећи са себе светске а облачећи на се црне калуђерске ризе, и поклањајући све имање своје манастирима. За, св. Бернаром ишаа је трагом права епидемија (зараза) и лудило одметања, из светског у калуђерски живот.

С оваким противницима ни Абелару није ласно било да наставља борбу. Као бесомучни дигну на њега, хајку са свих страна. Увреде и клевете њихове већ му напуне душу горчином, а претње њихове престраве га. Он почне мислити, како би се из Франдјске уклонио у другу земљу, н. пр. у Мавританску Кордову, где би нашао бар веће верозаконске слободе.

Но из ненада дођу му калуђери из једног далеког манастира у Бретањи, људи неотесани, мрачног и прљавог изгдеда, па му јаве да су га изабрали за свога, игумана. Може бити да је црквена власт удесила тај посао, е да би противника уклонила с поља рада на коме јој се чинио најопаснији, а могла се надати Да, ће Абелар у дубини бретањских шума скоро доћи у заборав код света, иди ће му тамо пусти и необуздани калуђери прекратити живот.

Абелдар не знајући шта би друго боље чинио, прими