Godišnjica Nikole Čupića

281

се позива, с намером да дотера у ред необуздано манастирско братство и да још поду дивљи народ у околини учи верозаконским п наравственим истинама Хришћанства. Но како се љуто преварпорг Калуђери су у том манастиру водиди распустан живот, да се није могло горе помислити, држади су у окодини пуно жена наложница и с овима децу изродили, опијали се сваки дан, варали, кради и отимали као разбојници, па хтели да и Абелара привикну својим обичајима. А кад им се овај није дао, они су га свакојаким начином кињили, претили му, злостављали га, па најпосле смишљали, да га смакну ножем илн отровом.

Снпромах Философ-игуман био је на мукама тежим него у тамници. Горак живот, тедесно и душевно рог етво ! |

У то му стигне глас, коги га још више ожалости. Хелонза пошто је постада пгуменија манастира у Аржантељу, буде одатле отерана, јер моћни игуман св. Дениса парницом добије Аржантељ као земљу која припада ње!овом манастиру.

Абелар похита у Париз, понуди Хелоизи и њезиним сестрама калуђерицама насеље у Параклиту, које је после њега остало пусто, п пренесе ово законским путем у својину на њезино име. Сад Паравлнт с Хелонзом по ново оживи, и свет из околине и из даљине почне долазити да види слављену игуменију и да чује њезине проповеди. А Абелар се врати опет у свој мрачни манастир, где му се тужан и мучан живот кад што разведрио писмима, која је он Хедоизи и она њему писала. Његови противници мислише већ, да су га жива, сахранили. Св. Бернар могао је мирно спавати, не бојећи се чувеног јеретика-Философа и држећи да се је овај помирио с Цревом.