Godišnjica Nikole Čupića

286

диве измерити по овим речима и3 кронике једнога калуђера онога доба, из писма писаног самом Абелару: „Рим ти је послао своје синове на науку, а тиме „је град који све науке обима, показао, да твоје знање „надмаша његово. Нин далеке земље, ни висока, брда, · „ни дубоке долине, ни све Тегобе и опасности пута „нису могле задржати омладину из свију крајева Јев„ропе, да к теби похита. Далека Бретања и Анжуја по„слаше ти своје полудивље синове да чују твоју науку. „Поату, Гаскоња , Иберија , Нормандија, Фландрија,“ „Тевтони (Немци) и Шведи каде те тамјаном и хвале „твој високи дух. А и да не говорим о грађанима Па„риза ни о другима ближим и даљим становницима, „Францеске, који сви жељно слушају реч твоју !“

»

4

Три главне личности јављају се на пољу духовног и реформаторског покрета на латинском западу у 12 веку.

Беренгар из Тура сатежњом црквене поправке у границама римпапских установа.

Абелар с верозаконсво-Философијском правцем,

ни Арналдо из Брешије са значајем верозаковско-политичког реформатора.

Она, прва, двојица продрмали су зачамили духовни живот народа у Францеској, а овај трећи хтео је да крене Италију новом ставом ослобођења из окова црквене и светске римпапине власти. У тој намери Арналдо из Брешије мислио је да основу целе зграде римпапства потресе, да ову установу у срце згоди. Радио је да Цркву поврати у просте установе првих апостолских времена, и да Италију ослободи саму собом;