Godišnjica Nikole Čupića

292

Иноћентија П, а св. Бернар био му је управо десна рука. Немачки цар Лотар П пође с војском на Италију да Иноћентија посади на папску столицу.

Но Арналдо из Брешије с народном странком науми, да подигне народ на оружје противу туђинског папе и цара.

Одушевљена реч Арналдова и његових ученика заталаса родољубље грађана вароши Милана и остале Ломбардије, који се почну скупљати у чете. Цар на брзу руву пројури у Рим надајући се да ће тамо моћи да оживи Иноћентијеву странку, па да раздвојеним Римљанима наметне своју вољу. Но превари се у рачуну. Анаклет одбије понуде изравнања, затвори сету градић св. Анђела, и одупре се с народном странком на оружје; а цар поплашен да му ломбардске чете с леђа не занђу, повуче се нагло и оде у Немачку. На то се папа Иноћентије 11 селони у варош Пизу која му је с Ђеновом још остала верна, и сазове велики црквени сабор, на коме је мислио да пресуди спор с Анаклетом и да утврди власт своју.

Арналдо и народна странка мишљаху до некле да ће с Анаклетом моћи да изврше реформу коју су за Црвву и за отаџбину своју спремали. Но преваре се. Папа је папа, а Апаклет н ако може бити бољи од других, омахне опет наде које су у њега полагане; почне да влада самовољно и обрне сву бригу на то, како ће да се нагута блага и да напуни кесе својим сродницима, пријатељима и кардиналима. С тога Ар-

налдо одпоче да ради против саме установе папства.

Он је летео из Милана у Павију, одавде у Кремону, у Брешају ит. д. и свуда је слободио грађане н народ, уређивао општине, призивао и настављао нове ученике. Неодољива снага његове речи и брзина којом се свуда