Godišnjica Nikole Čupića

299

У то доба (1155 год.) и силан немачки цар Фридрик Барбаруса (Риђобрада) крене се из Ломбардије Риму, пошто је упорне ломбардијске вароши (осим моћног и богатог Милана) у покорност довео н гвозденом · ломбардијском круном у Павији крунисао се. Фрпдрику је требало још да се крунише и римском царском Еруном. У такој прилици паметни људи лако се погоде. Св. отац папа заинште, да му се изда Арналдо и да дарска војска заузме Рим, па ће он за 'тим крунисати цара; Фридрик пристане и заповеди кампанском кнезу, своме вазалу, да изда јеретика. На свечаном састанку у Сутрију пред многим народом и војском цар је држао подвожје (узенгије) папином коњу, а првосвештенив католичке Цркве за тим пољуби цара по обичају у образ и обећа му римску Бруну.

Тако оба поглавара западног хришћанства, духовни и светски, уђу свечано у Рим, водећи за собом и везаног Арнолда поглавара јеретика. Цар се крунише у цреви св. Петра (у, Јуна 1155), а за тим папа с кардиналима осуди Арнолда, да се распне на крст и жив у огањ баци. Глас о овој грозној пресуди разне се се по вароши; народ почне жалити свога омиљеног проповедника, оружане чете грађана брзо се искупе и навале на тамницу да ослободе осуђеника; но папине страже и царска војска одбију их и растерају.

да тим Арналда изведу и јавно спаде на брегу реке Тибра, а педео му баце у воду, бојећи се да народ не покупи ту светању и да с њом не сачува спомен и науку јеретика. Ведикодушан талијански проповедник, достојан првих апостола Хришћанства, славан борац за слободу свога народа, јуначен је претрпео мученичку чемрт. А мисли и тежње његове васкрсле су у потоњим вековима, и помогле су много, да се одгаје они умни