Godišnjica Nikole Čupića

300

и политички вођи народни којима је тев у наше доба. пошло за руком, да покидају окове духовног и гра- · ђанског роцства, домаћег и туђинског деспотизма, у · коме је Италија, њихова и Арналдова дивна отаџбина до скора пиштала.

У 12 веку јужна Францеска, била је поред талијансвих (ломбардиских) вароша у свој Јевропи једина покрајина, где је верозаконска и политичка слобода могла, за неко време наћи угодно земљиште за развијање.

Краљевска власт у Паризу још није била довољно јака, да би могда код јужних кнезова и властела вршити право мешања у њихове унутрашње послове. Моћ и углед папе и римских владика бејаху такође у тим крајевима ослабили. А просвећени племићи Лангдока и Џрованса, пространих области од реке Роне до Пиренеја и Атланског океана видели су за се користи у томе, да заштићују верозаконске и општинске слободе својих вредних поданика. Те тако становници ових предела угледајући се на суседне Талијане у Ломбардији и на Мавре у Шпанији подигоше у својим родним Д0„инама богату индустрију, којом многобројне њихове вароши и села процветаше тако, да је јужна Францеска према северним областима изгледала као неки рај. На све стране видело се живо Еретање, рад и напредовање, Провансалска појезија, весела песма Трубадура мешала се с беседом албигојских проповедника. Племићи се надметаху, ко ће више да завриљује рад и трговину, 50 боље на своме двору да прикупља песнике и књижевнике. Давнашњој девизи Бог и краљ, вера и отаџбина, . додадоше витезови јужне Францеске још једну значајну реч: љубав.