Godišnjica Nikole Čupića

59

као што се муњи, кад састави, гром одзивље. На сву прилику историја има овде посла с једним ђенијалним авантуријером, с раним издањем Шћепана малог. Али његов програм, па име Ивана Црнојевића, онда још у тако живој, свежој и доброј успомени код народа, уздигнуто још сродством с Бранковићима и добром мајком Анђелијом, и поврх свега, сама красноречивост, бистрина и одважност човека, који се издаваше за Ивана, све је то подигло одушевљење народво у прави занос. Срби му притицаху са свих страна. Називаху Ивана, царем својим, говораху за њ да је светац, да је пророБ. „Из турскога царства притицаху му многи Срби као 6 неком новом пророку, и осим тога причало се о њему да чудеса чини“, вели поп Ђурђе Сремац. ') И гинуше за њ с одушевдењем. Овесу то вулкански симптоми народног живота, Који тражи себи одушке.

Од каквог су метала били Срба, који су се у шеснајестоме веку бориди на угарском земљишту, види се из последњег призора, који војници Иванови свету дадоше, Изгубивши вођа, разбијени, остатци Иванове војсве, која је некада бројала на 10.00 људи, 2) дохватају се Дунава па на шајкама хоће да плове к Фердинанду краљу. Ади пловећи уз воду ваља прођи мимо град Будим, где је краљ Запоља на обалама подигао заседе за стрелце а, реку затворио ведиким гвозденим ланцем. И опет се Иванови људи не дадоше застрашити, већ вроз вишу од зрна из заседа са обале, веслаше уз Дунав и срећно превеслаше преко ланца Запољиног. Било да срећа јунаке помаже или да јунаци срећу освајају, тек неутрашивост оних наших људи из шеснајестог века,

1) Сеогон Зегплелав Ерјзбоја ебс. стр. 205.

,. %) ИштванФија у Витковића, Гласник ХХУШ, 60.