Godišnjica Nikole Čupića

87

.

зину терминологију, преводник ни овде није разумео, шта је писац књиге управо мислио. ЕтћаЏеп не значи онде добити, него сачувати, одржати ; Фитсћ даз уледетћоџе Ађвсћтеђеп не може се превести речима „услед поновљена преписа“ него учешћим преписивањем“

На стр. 15. оригин. чита се: СДесеп Могдеп заг Фе га ! гезсћие Фагсћ ете дег гтоевчфеп Попашпвејл, Фе ејрзј еђепја в Ушипаси ћјез5, је ађег гемесмуед Оз оу (1авеј) сепаппе змга. То се у преводу чита овако: Од северне стране бранило је варош једно од највећих дунавских острва, које се некада такође Упнипасша звало, а данас се пак изреком острво назива. Да ли се у овом примеру згећјесћеег може превести речју изреком, и, кад се преведе, има ли смисла2 Бар је ту могао пи Исаиловићев речник помоћи.

На стр. 18. ориг. чита се: Пегеп Егђашипе Фе УојКк5«гад оп пеђег деп демосећилећеп зиеадћалласћеп Задепћтела ћлпаиздтецјепа Чеп „Је“ (Нејдеп) хазвећгеђ!. То је преведено речима : Овај замак по народној традицији, која не спада у круг обична јужно-словенска говора, сазидали су „Јелини“ (незнабошци). И опет се преводник спотакао ради незнања историјско-Филологијске терминологије. Да је знао, да је 5адјепвтела — круг прича или традиција, и да су у те кругове, веће или мање, све народне приче подељене, он не би онако погрешно разумео мисао пишчеву. –-

На стр. 25. ориг. чита се: Гле Тавећи еп уагеп већоп уоп Вагђагепћапа хегвећјагеп хуогдеп, Кетезмегв ацв Џеђеттишћ, вопдетп амз5 Ађегејацђеп. То је преведено : Натписе је варварска рука била већ излупала, не из надутости него из сујеверства. И опет могу преводника упутити на Исаиловићев речник под Џеђегттишћ, осим што ни у глаголу излупала није предлог управ по смислу изабран. |

На стр. 41. ориг. чита се: Ев ође мете Опје, Фе лиг Атаде стег Уа во гевсћа еп вгта. То је преведено: Мало има места, која би за успоставу какве вароши тако згодна