Godišnjica Nikole Čupića

90

ке етеп гаплеп Вапа еПеп, дЧепп ез маг ишттет ете Отепл(ев пе. То је српски казано овако: Хиљадама година проливало се грдне крви око притежања, Београда, и његова богата, историја могла би целу једну свеску испунити, јер он беше једна тврђава на граници. — Овде је пишчева мисао и непотпуно и нетачно казана. Ако преводник погледа у Вуков речник под грдан, и промисли шта значи српски грдна крв, пристаће радо уза ме, да никако и ни из близа није грдна свакг, крв, која се проливала око Београда а за посед његов.

Мало мислећи на смисао и преводећи механички немачке речи писац је каткад преводио и што не треба преводити. Како н. пр. на стр. 37. оригинала, чита се: Уоп дета је тееп Ваћићог хп Вејохо дигећ деп „Меасћеправ“ |Ђ]е. Мопипа К|вига, |. Куг Пегђепда). Српски је то казано: Од данашње жељезничке станице у Белову кроз „Девојачки теснац“ (буг. Момина Клисура, тур. Киз-Дербенд). — Да је мало боље погледао, преводник би опазио, да је писац ставио реч Меасћетравв, да својим немачким читаоцима каже, шта то значи Момина Клисура. Мисли ли преводник, да ће Срби тек онда разумети, шта је „Момина клисура, кадим он каже, да је то „Девојачки теснад 2!“

Томе на супрот наћи ћемо пуно непреведених речи, које се врло лепо казују и могу казати нашим језиком. Таке су речи тотално, инскрипције, диштанција, антиквитет (место кога гдегде се може читати и старина), раритет, рута, реновирали, центрум |у центруму Тракије), трансдунавски ; Вилпет. преводи српски рујине, а Тгцепипегз ве е развалиште; тако има и теснац пи клисуру и дефиле. За зачин свега поменућу једно-тоност, реч пола преведену, пола непреведену, ваљда „да не крива ни тамо ни амо.“

Кад поменем, да баш у превођењу прве главе ове књиге, у којој је историја пута од Београда до Цариграда за време Грка и Римљана, има и за правога знаоца тегоба у питању, какав ће се српски облик дати разним грчким и римским име-