Godišnjica Nikole Čupića

101

ки васпостављеној целини место одређује. Од стр. 54—59, на којој сегзавршује приступ, писац се на ново враћа, те и опет утврђује идеју о некадашњој једној песми о косовском боју и о томе, да су многе садашње косовске песме само на шире изведени одломци оне изгубљене велике песме, одломци, развијени у непотпуне целине, на којима се још види, да су из одломака.

· Пошто је писац до тога ресултата дошао нешто својим. дедуктивним мишљењем, нешто пак испитом и критичким анализом појединих песама, то ћу ја свој посао почети са свим хладним испитом тога критичког анализа, који води к ономе ресултату, па ћу после разматрати дедуктивне ресултате, изведене на основу тога критичког анализа.

Најпре ћу разматрати г. Павићев критички анализ песме 46–те (Вук П, 295) којој је наслов „Пропаст царства српскога.“ То је она песма, у којој се пева, како св. Илија, пошавши од светиње од Јерусалима, носи књигу од Богородице, у којој се пита цар Лазар, коме ће се приволети царству, небеско-

_

ме или земаљскоме.

„Ако волиш царству земаљскоме, седлај коње, притежи колане, витезови, сабље припасујте,

па у Турке јуриш учините,

сва ће турска изгинути војска ; ако л волиш царству небескоме, а ти сакрој на Косову цркву,

не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па причести п нареди војску, сва ће твоја изгинути војска,

ти ћеш, кнеже, с њоме погинути,“

Цар Лазар се приволи царству небескоме за. то, што је земаљско царство за малено, а „небеско у век и до века,“ по