Godišnjica Nikole Čupića

том учини, како му беше препоручено, удари на Турке, тен

он п сви му витезови, јуначки се бијући, изгину. Пошире сам извео садржину песме, да се може боље познати, каква је критика г. Павића, јер он ево шта говори

"о тој песми на стр. 13 своје књиге : „Верзи пјесме 46 од 1—47

(то су они, у којима је прича о Богородици и њеној поруци) и. јесу врло ненаредан додатак онима што у другој половини пјесме (о јуначком ударању на Турке) слиједе. Ја никако не могу разабрати шта би то значило, " да богородица, преко св. Илије Лазару ставља на вољу, ако воли царству земаљскоме нека удари на Турке, итд. Шта има богородица од тога, да Лазар, само да он стече небеско царство, сву кршћанску војску жртвује мачу невјерних Туракаг Лазар се је приволио царству небескому. Дакако да треба пазити на наивност народна пјевача, који је у цркви нешто слушао о недокучивих путевих божје правде, па је према тому саставио ове своје верзе. Али за цијело да то могаше пјевач тек у оно касно доба учинити, када се и у народу Лазар узимао сматрати свецем. Бије то могло постати у времена самому Лазару близа, која Лазара познаваху какав у истину бијаше: ратоборан и одважан владалац. Овому новому изумку Вукова пјевача и јесте слабо пришивена друга половина од 47 верза до краја. Према првој половини пјесме очекивали бисмо, да ће Лазарева војска стајати као јање Турком, да је покољу; али не: та војска удара у Турке као бијесна, најгоре удара Лазар, и он би био надвладао Турке, али не богородица, него, како и дру-

ге пјесме пјевају, издаја Бранковићева крива је, те је и Лазар |

са својими четами погинуо.“ Ето колико је г. Павић разумео дух народне песме. Он

сам признаје, како не може никако да разбере, што Богоро-

дица преко светога Илије оставља Лазару на вољу, да избере,

' Друкчија су слова у цитатима из Павићеве књиге увек по мојој белешци.

“~