Godišnjica Nikole Čupića

у 103.

хоће ли се приволети земаљскоме или небеском царству, а међу тим је баш то везано с једном од основних црта народнога. живота, па по томе и песништва, и смишљања. Та црта, јесте веровање у судбину, којим је скроз проникнуто мишљење нашега народа. Да је пак по народном мишљењу, судбина и суђено узрок, што је пропало српско царство, не показује само та песма, него се види и из песме о зидању Раванице (Вук, П. 198 под бр. 35 и стр. 202 варијанат под бр. 36), где на савету, како ће се зидати Раваница. Милош Обилић со књигама. цароставним казује, да је „настало пошљедње вријеме,“ да ће царство Турци преузети итд., где се Милошу у уста меће пророштво онога, што се после доиста догодило. То се налази и у песми забележеној у Дубровнику (у Миклошића 6, на коју г. Павић толико полаже), у стиховима 65—67, где Милош Кобиловић, на састанку пред Лазаревим двором, баш пред што ће се поћи на Косово, говори кнегињи Милици, готово без правога повода:

Магледај зе задага оуе Гјере зуе гозроде, оуе Гјере говзроде 1 #уоје Ђгасе ЏОгоука: Вог гтпа, уесе ћосе5 1 Туој јет оста загледаћ.

па иста су ствар и стихови 76— 83, где Милош истом приликом Милици ружан сан тумачи овако:

Могпи # ве, М се, запки #уотпи допизи :

о ви ху'јелде радаје 8 пеђеза па стпи хепуји,

ко се ојахе радан оуе потзке гозроде:;

а о ђје:е па пеђи јазап тајезес роватто,

(о се Исе робатаипје чаупога Гагзага Кпега;

а Чо зе је уедго пеђо па сегуего газрикпио,

ко 6 се ве гтаврикпц! (уоје згсе МИ сто,

та пегвкот совродота 1 22 Ђгасот Оегом та . Та црта, где се напред навешћује судбина (на врло различите начине) није ни мало ретка у народним песмама. Кад је већ не зна или се чини да је не зна један университетски