Godišnjica Nikole Čupića

ваља узводити у даље векове, који су ближи били нашој старијој византијско-хришћанској литератури и њезиним упливима, и који су и могли и имали чим, да у том правцу делују и на круг народнога смишљања и веровања.

Ресултат је дакле мога проматрања са свим противан ресултату г. Павића. Песми се 46, као и многој другој народној, може што пребацивати са стране уметничког изведења, целине, али је она створ засебан и цео, и прва јој је половина, управо оно, што је тесно веже с осталом народном ФилосоФијом. У еп косовски, ако мислимо да је некад био једноставан, па смо ради, да му данас ту једноставност критиком васпоставимо , морало би, дакле, ући и пророштво судбине, народном традицијом тако јасно везано за њ. Ако ли би други какви обзири били за истискивање судбинскога пророштва, ти би обзири и на другим местима мучно могли погодити васпостављање народне творевине у народном духу. Права би се дакле сврха већ овде неминовно промашила.

Није ништа бољи ни критички испит песме 35 о зидању Раванице, који се почиње на стр. 19 г. Павићеве књиге. Ту се писац прибио уз песму о зидању Дечана, што је записа Хиљфердинг у Дечанима, приликом путовања по Старој Србији, и наштампа је у зборнику „Босни, Герцеговина и Старал Сербја. Ст. Петербургљ 1859“ стр. 155 и д. (у трећем издању стр. 108 и д.).

За варијанте и постање те песме г. Павић слабо разбира, те ћу с тога ја најпре о томе говорити. Архимандрит Дечански Серафим Ристић у књизи „Дечански споменици. Београдљ 1864“ описујући на стр. 63 и даље церемонијал славе дечанске, па ређајући здравице и калуђерске песме, које се том приликом певају, као што је „О патрјаршпо, лавро славна, у Дарданске предћле еси одавна“ итд. меће на стр. 67 исту народну песму, коју читамо у Хиљфердинга. Много лоши један варијанат те исте песме штампао је Петрановић у оном свом зборнику народних песама из Босне и Херцеговине, што