Godišnjica Nikole Čupića

109

+

прве косовске пјесме, у којој се Лазар у Крушевцу свјетоваше с војводами, што би требало на Муратово писмо одговорити; једни свјетоваху ово, други оно, напокон рече и јунак Милош своју, а Лазар приста уз Милоша. Овај собет или слава Лазарова држим да је онај састанак, о којем Мусић вели: знаш ли кадано смо били код кнеза, на заклетви“ Узевши пјевачи раваничних пјесама овај пасус из оне прве косовске пјесме, пришили су истому мало треиначену пјесму о зидању Дечанскота манастира“.

Што се тиче овога питања. не да сам сад о томе склопио мишљење, него сам, од како ми је позната песма о Дечанима, мислио, да је она или врло позна или везана за Дечане, управо спевана по наруџбини калуђера. Тога ради није она ни продрла никуд даље из тога круга, није се ширила изван своје територије, и није се разгранала у окићене варијанте, као што то обично бива са свима живљим народним песмама. Ко купи народне песме данас, није му задатак ни мало лак. Данас је већ и до народне песме допрло оно, што су последња неколика нараштаја протурала књигом, школом, устима итд. И у тој песми о Дечанима ја бих мислио да је главна грађа из главе књижевна човека. Така је грађа, на прилику у оном Хиљфердинговом тексту, који је од сва четири горе поменута најбољи, ма да је и он слаб, препевана стиховима раваничкога круга народних песама, о коме ћу ја одмах ниже две три рећи. Овај ресултат могућно је потврдити не само старином једне и друге песме, него и старином онога историјског знања, које је у њима.

Знање народних предања о Немањићима врло је скучено по белешкама старијих купилаца народних предања. Природно је очекивати, а по старијим изворима и знамо, да је таких предања било више у ХУ веку. По мемоарима Михаила Константиновића из Острвице (Гласник ХУШ стр. 73 и 74), који је из сувремених му народних предања црпао, види се, да су предања о Душану имала са свим другу тамнију боју.