Godišnjica Nikole Čupića

„у

С тим се обртом доста слажу и сувремене народне песме Вукове збирке. Не знам, може ли се примити за народно предање о Душану, што као предање бележи Хиљфердинг у своме зборнику „Босна Херцеговина и Ст. Сербји“ (3• издање) 99—100, где се каже, како је Душан оца свргао с престола и убио на правди за то, што је, мимо знања краља Дечанскога, маћеха Душанова наместила Француза Балдовина, да убије Душанову вереницу, ћер Новака Гребострека; али се завршетак тога предања потпуно слаже с предањем Мих. Костантиновића, које Душана такође црта као убицу свога оца, им као тешка грешника. С овим стањем предања о Душану посве ми се рђаво слаже песма о зидању Дечана. С тога се не могу отрести од мисли, да она неће бити старија, од овога века, и да ни у најбољем случају није ништа друго него народна песма о зидању Раванице у оном пределу за Дечане препевана.

Напротив песма је раваничка и познатија и старија, и од оба Вукова варијанта ниједан није из предела раваничког (у ком је најчистији источни говор), него су оба из предела, јужнога говора. Осим тога Вук П 205 у примедби помиње и трећи варијанат, говорећи, да је ту песму „још као дијете у Тршићу у многоме којечему друкчије слушао“, па неке стихове и наводи. Тај варијанат дакле одводи нас у Јадар и Херцеговину, на крај прошлога века. И четвртоме варијанту мислим да је траг у причању Тодора Влајића о манастиру Раваници, где каже „како међу развалинама око Раванице има једна стара у пола порушена кула, у којој је Милош Обилић по заповести кнеза Лазара и Југа Богдана затворио био девет Југовића за неко време“ (Србски венацљ 1. Београдљ 1850, стр. 9), који се догађај у Вуковој збирци у 36 песми такође друкчије пева. „Кулу Милоша Обилића с две пирамиде“ спомиње и Јоаким Вујић у своме „Путешествћо по Сербји. Будим 1828“, стр. 85. Поменута дакле локализација доказ је, да у тој 36 песми певање о Југовићима није пришивак, него да