Godišnjica Nikole Čupića

ТЕ

је с том традицијом везано, а на питање, откуд да се онако пева о Југовићима, ваљало би други одговор тражити. Песми о Дечанима нити се може потврдити толика раширеност, нити толика старина, кад би се баш на страну оставило питање, да ли јој је садржина из народних предања или из књижевности. Оригиналност идеје, што је г. Павић налази у речима, којима син говори оцу, да не могу оба царовати, ја бих пре нашао у идеји о зидању Раванице. Ма да има толико задужбина по народу, и ма да су та дела побожности и дарежљивости старих владалаца и властеле тако позната у народу, опет нема народних песама о грађењу задужбина. Тај се посао народним певачима не чињаше за песму згодан. Ако се _ дакле против тога правила ипак једно изузеће налази, ваља се довијати, чега ради је оно постало. Узроци су управо у самој Раваници и њезиној историји. Раваница, задужбина цара, који је погубљен на Косову, у боју око кога се толико бавила машта, народна, задужбина, у коју је после донесено тело несрећнога, цара, задужбина, која је некако последња у реду толиких старијих, особито за очи народнога певача, који радо тражи моменте представнике, не обзирући се на споредне ситнице, баш је најприкладнија, да се око ње свије песничка идеја о последњем времену, судбини, и старом краљевском обичају задужбина, о луксусу и смерности и о бризи за. сиротињу, потлачену од Турака. Природно је, да је то све у песми о Дечанима анахронизам, који одмах показује плагијат, и само онако прејудикован суд, какав је у г. Павића, може наћи, да тај исти анахронизам није слабији ни у песми раваничкој. Тај „анахронизам“ је по мом разумевању Тлавна основа и побуда песме. Њега ради је и постала песма о зидању Раванице, манастира, у ком се светковао Видов дан као дан сабора, у ком је стајало тело цара мученика, у коме му се служила служба аветитељска. Тога свега ради и унесено је зидање Раванице у круг народних песама о косовском боју