Godišnjica Nikole Čupića

Му а

•

иу ред слика и јунака, које је после народна појезија око тога догађаја српске историје нанизала. А мислим, да је свему овоме потврда, што исте идеје, које су главно у раваничкој песми, имају изведене и Бугари у једној краткој песми од 28 стихова, која је наштампана у Дозоновој збирци на стр. 67. У тој песми идеје те нису везане ни за какво место. Пева се , како „Дане бане џелепине'“ са сељацима и кметовима пије вино. Пошто су га пили три месеца, проговоре сељаци, да се треба и Бога сетити, и предложе, да се зида црква. од сребра и злата. На то бан одговара, да је хришћанско царство дотерало до краја, и да ће владу преузети Турци, те тога ради да не треба градити цркву ни од сребра ни од злата, казујући познате узроке, него од бела камена и од мрамора. Овде, дакле, нема већ ни Дечана ни Раванице. Али ко може сумњати о времену постања ових идеја2% Да ли се оне боље подударају с почетком или с крајем ХТУ века2 И није ли ту и опет доказ, како су на широко и на далеко захватиле биле идеје, да су Турци у ХУ веку на послетку за то надвалили, што је тако суђено. Тако се дакле, као што је и очекивати, различите косовске песме, подударају у главним назорима једна с другом, ако их само како ваља разумемо. У тој пак подударности и јесте пајбоље јемство, да смо их како ваља разумели.

Па уза све толике имам још један доказ, не мало знатан, да је песма о зидању Раванице доиста спевана о Раваници. Мој поштовани колега, г. М. Валтровић, професор архитектуре у Великој Школи, који се већ више година бави изучавањем српске средњевековне архитектуре, уверавао ме је, да се све цркве из Лазарева времена, нарочито Равапица, Кру-

' Тај Дан бан није нико други него румунски Ден војвода (брат Мирче војводе), који је владао 1883—1386. Румунске војподе тога времена, није заборавила српска ни бугарска нар. појезија. Упореди На5дец, Назботте смидпе 4166 Воптајив. 1. Висагезје 1815, 95 и д.