Godišnjica Nikole Čupića

113

шевачка црква, Руденица и Љубостиња, које су све у једном

пределу, потпуно слажу међу собом и: у стилу и у поједи-

|"

ностима орнамената, тако да се може узетм, да их је градио пли један човек, или једна школа. У једној од тих цркава, и то у најпознијој, у Љубостињи, задужбини царице Милице, где је она сахрањена, потписао се на једном камену у унутрашњем прагу цркве протомансторф Коровнкћ Рад..' Међу тим и народна песма о зидању Раванице пева Рада неимара. Ја не сумњам, да је то Раде Боровић, што се потписао у Љубостињи, нити је потребно двоумити, према зналачкој процени г. М. Валтровића, да је од њега и Раваницаг2. И ова нас дакле појединост уверава, да је песма о зидању Раванице оригинална, и ја сам о томе толико убеђен, да сматрам и песме 23 и 24 Вукове друге књиге, у којима се пева о св. Сави и Немањиним задужбинама, као просте одломке раваничке песме,

' Милићевић Ђ. М. Гласник ХХП, 41,45. Тај потпис гледао сам и сам на месту.

2 Не као озбиљан доказ нето тек за сведочанство како каткад другују традиције сачуване народним казивањем са традицијама у старим писаним спомевицима истичем ово што иде. У песми „Обретеније главе кнеза Лазара« пева се како збор духовнички моли посвећ ног кнеза Лазара којој ће цркви и иставља се како светац неће задужбини туђој,

Већ он оће својој задужбини

а у своју красну Раваницу

под високом под Кучај планином,

што је Лаза саградио цркву

за живота јоште за својега, саградио себизадужбину

о свом лебу ио своме благу

а без суза без спротињскијех.

А кнез Лазар у своме даровном писму тој истој Раваници пише ове зпамените речи (које у другим таким писмима, ма да их више позн'јемо, не излазило): нокљед велика приложихњв, не оутежћ инупо Баштипок, пе сттворихћ по силћ и КС сћ

нскоупомћ но сћ 7амепоо, плкоже кто хотвше! Срб. Летоп. 1847, ТУ, 55.

Годишњица Ник. ЧупИТА 8