Godišnjica Nikole Čupića

114 с

који су се тек доцније почели певати на име св. Саве, пошто ни свој фрагментарни облик нису још изгубили, и пошто мало разлога има, да се о Немањи пева што вреди певати о свима Немањићима.

И овде је, дакле, очевидно, дасе не може одржати г. Павићева поставка о песми раваничкој, и овде се још једном потврдило, како је проста наличност стихова, која се у народним песмама толико пута стереотипно враћа , врло опасан основ, ако се хоће само по њој да утврђује постање народних песама. ;

Нису мање ни оне погрешке, које се налазе у посебном испиту појединих песама. За песму Вукове збирке о Мусићу Стевану (ПЦ књ. под бр. 47) г. Павић опет напомиње, да је епизод из „хрватске“ песме штампане у Миклошића под 6 („Иде Бушић Отјепане љуби своју рано будит “), коју веома хвали према српској о Мусићу, а српску иставља као веома позну и данашњим веком онакажену. Та „хрватска“ песма почиње, како Бушић Стјепан љубу своју буди да устане, да отвори на двору прозоре, да погледа по звездама на небу, које је доба ноћи, и да види „удара ли таламбах прид двором кнеза Лазара, купе ли се господа, пред дворове Лазарове“. Љуба то учини, враћа се к Стјепану, и називљући му добро јутро, казује му у одговору, да све јесте, што он пита. За тим Стјепан устаје, и шаље љубу, да нареди слузи Оливеру, да спреми коње и оружје. Тада му љуба казује шта је снила, и одвраћа га. да не иде, али је Стјепан не послуша, рекавши: „Знати ми се, љубавце, са Косова не вратити, ја ти нећу остати од војске кнеза Лазара, од угарске господе и од браће Уговића«“. За тим се у „хрватској“ песми описује састанак „угарских“ јунака пред дворовима Лазаревим, и наставља се певањем о томе, како је царица Милица тражила себи брата од заклетве. Српска песма о Мусићу Стевану пева то исто, али у Мусић не буди љубу, да је шаље да гледа, које је доба, него још с вечера наређује слузи Ваимстини, да га рано пробуди,