Godišnjica Nikole Čupića

115

да се не одопне, али не за „таламбах“ и за разговор пред двором кнеза Лазара, него за бој на Косову. Кад Ваистина види, да је време, и пође будити Стевана, излази преда њ љуба Стеванова, и стане га кумити, да не буди Стевана, јер је зао сан уснила, па се добру не нада. Ваистина је не послуша; Стеван, и не сазнавши ништа о рђаву сну, одлази; стиже истина касно, али веран заклетви и дужности, удара сам на Турке и поштено гине. На ову песму, целу и по замисли им по изведењу, дигао је г. Павић дрвље и камење, еда би је само истерао као позни, самостално али без пуна смисла развијени епизод „хрватске“ песме. Докле се чак маша у овоме послу нека покажу ове властите речи његове : „Стара хрватска пјесма (о Бушићу Стјепану), рећ ћемо узгредице, много је њежније описала страх и све што од страха чини Мусићева љуба, да би одвратила свога војна, нека не иде у Косово. У хрватској пјесми јунакова љуба има трава жене, те својему мужу у очи говори, што јој је на срцу; у сриској пјесми јунакова љуба нема права. жене, него је скучена робиња, која, бојећи се за свога господара, нема срца, да би му говорила у очи, него се иде збратити с господаровом слугом, и овога наговара, нека учини господару невјеру“.

Да не гледам црним на белу наштампане ове речи, не бих ни у сну снио, да их може написати човек таке озбиљности, какву смо дужни замишљати у једнога университетског професора и академика. Та за бога, каква „права жене“ и та „хрватска“ песма пева у љуби Мусићевој, кад је он креће из „мекане ложнице“, да отвара прозоре и да буди слугу, каква ли је ту деликатност, какав ли смисао, кад она изврши све

"то, и нареди да се коњ оседла и да се спреми што је боју од потребе, па онда почиње господара одвраћати! У српској песми љуба, уплашена сном, братими и заклиње слугу, кад он почиње извршивати издату му наредбу, да би се учинио да је преспао , да том приликом не послуша господара, еда би тиме довела закашњење као случајем, и еда би тако сачу-

8•