Godišnjica Nikole Čupića

116 па АН у УУ УНИ

вала свога мужа. Она и не помишља, да о томе говори своме мужу, не што не сме (како је г. Павићу за његову потребу удесно било протумачити), него што не налази да то њој пристоји. Та је слика жене куд и камо лепша од онеу „хрватској“ песми баш са данашњег гледишта, ма да испитаоци наших народних песама треба да песме разумевају и уче најпре и најпре по гледишту, које их је и створило. Жена је Мусића Стевана баш по нашој песми права племенита, госпођа, која своме мужу ни речју не стаје на пут дужности и части. А што она у невољи слугу братими, то у очима народнога певача и по етикету његовом, о коме је нама слободно мислити шта хоћемо, али га у Филолошком испитивању морамо као историјску реликвију поштовати, није ни најмање ружно онако, као што може бити у очима загребачкога проФесора. Јер се у патријархалноме животу српском, који нам је и дао песме епске, слуга много не разликује од члана породице. :

Прелазећи на садржину песме, ја не видим за што она мора бити епизод из „хрватске“ песме, којој сам садржину прве половине горе у кратко навео. Има смисла страх од већег или мањег закашњења на бој, али се једва може до оне потенције, коју видимо у српској песми о Мусићу Стевану, развити страх од закашњења на први састанак војвода пред Лазаревим двором, а тај пева „хрватска“ песма. И у овоме је г. Павић, тражећи по Вуковој збирци само епизоде из „хрватских“ старијих и бољих песама, хватао увек противно истини. Пошто је ради песме о Мусићу Стевану толико навијао разлагање, да ту песму покаже као епизод из „хрватске“ песме, он сам на стр. 14, 24, 31 (у цитату из Троношцај и 53 показује тему, која се и сама веже за Мусића Стефана, и веже се не чим мањим, него баш идејом својом. Идеја је та у причи о закашњеном јунаку, који, стижући касно на Косово, сусреће Косовку девојку, и сазнавши да је закаснио, ипак удара на Турке јуначки, улажући свој живот као откуп за

~

“