Godišnjica Nikole Čupića

117

дужност, неизвршену на време. Како рекох, г. Павић сам истиче овај предмет као предмет самосталан, посвећује му у својој експозицији целине под УП особиту главу, и наводи на стр. 31 Троношца, који о томе ово пише: (А кназљ Раднућ тахолмекн н Прнмора, сила кркпулншла серескла, понеже већ далекомћ рахстомшн, не могошх скоро прунти, дбте сОвовуПНхЋ кеднкоес коннство н кедаше, по пе доспк тон ид бон, по мало по томћ доспваћ; но когдл ратумћ, ако конистко сербскос ске погнбиуло сћ Лахларемћ крлаавић, сего радни самћ себе проБодљ метемћ, нудше, н тамо погребенћ Бмстђ, того ради н ннић 70КетЋ са гровљ Раднул коскодн. Ту је опет старији варијанат песме о закашњеном витезу или о старијем јунаку. О томе Радичу, за којега тако приповеда Троношац, има и сад традиција на Косову, и показује се извесно место, на ком се он убио. .

Али тај предмет има још варијаната, за које, види се, г. Павић није знао. Један се таки варијанат пева на име Васојевића Стеве. То је песма од 340 стихова, коју је још 1832 године, са још пет епских песама, штампао др. Ј. Стејић у Београду у прилогу књиге „Саборљ истине и науке“, на стр. 179. Васојевић је Стева. „из Сјенице, из села Дубнице, из некаква града Васоице“. Песма је та овамо на истоку добро позната , јер је неколико пута прештампавана, особито у књижицама за народ и календарима, али је поред свега пространства, ипак рђавије сачувана од оне у Вуковој збирци о Мусићу Стевану. И у песми о Васојевиђу љуба гледа да устави господара, али исто опако као и у песми о Мусићу Стевану, преко слуге, само што овде наговара слугу, да укује коња Стевина, те да га хрома преда њ изведе, надајући се зар, да ће га тако одвратити. Али веран слуга одбија то, већ узима на се, да он свога господара извести о сновима, које је љуба Стевина уснила. То он доиста и учини, али Стева на то одговори: